Igrao sam veliku facu

NA kastingu je dobio ulogu kada i svi momci čuvene ekipe iz filma "Montevideo, bog te video". Ali, budući da se lik kojeg igra tek kasnije pojavljuje u tadašnjem reprezentativnom timu, glumac Ivan Zekić morao je malo da pričeka kako bi u ulozi proslavljenog jugoslovenskog fudbalera Ivice Beka zabriljirao na terenu. I strpljenje se isplatilo, baš kako je i prognozirao, jer se njegov junak, kaže, razlikuje od većine saigrača. Ivana ponovo gledamo u jednoj od njegovih najboljih rola, zahvaljujući reprizi serije "Na putu za Montevideo" na RTS, koja i ovog puta beleži veliku gledanost.

- Na taj projekat, sa ove distance, možda mogu da gledam racionalnije. Pored ogromne količine novca i truda, uloženo je i mnogo srca, kako od Bjele, produkcije, glumaca, tako i od svih koji su radili na filmu i seriji. Bili smo složni i, za četiri godine koliko je snimanje trajalo, zaista smo izgradili familijarne odnose - sve je odlično funkcionisalo. Povrh svega, ovo je veoma atraktivna priča koja vuče na neko pozitivno srpstvo. Govori, zapravo, o nečemu što je kod nas dobro.

Simpatični glumac dodaje i da mu je uloga Ivice Beka, koji je u to vreme bio jedini naš profesionalni igrač, veoma draga i značajna. On je, kaže, malo pompezan, jedini je tada igrao za novac, svestan da je najbolji nije se ustezao to da istakne, i često da potencira.

- Međutim, kroz celo Svetsko prvenstvo i druženje sa momcima u timu otkrivaju se i njegove pozitivne strane. Skinuo je masku i pokazao da je deo ekipe. O Ivici nije bilo mnogo podataka. Mogao sam iz nekih pisama i spisa otprilike da zaljučim o njegovoj ličnosti. I zapravo je bio velika faca, u to nema sumnje. Privatno nemamo ništa slično. On je bio ekstrovertna osoba, a ja to baš i nisam. Ali, upravo zbog toga bilo mi je i veće zadovoljstvo da igram ulogu koja zahteva veliku transformaciju. U ovom poslu mi i jeste najinteresantnije da radim nešto što je potpuno suprotno meni. Tako mogu sve svoje frustracije i neispunjenosti da oslobodim na jedan pozitivan način, kroz nešto što je konstruktivno.

Jedna od glavnih uloga u ovakvom projektu, ističe mladi glumac, donela mu je ogromno iskustvo, ali i filmsku školu. Na fakultetu nemaju baš priliku da se susreću sa filsmkim rediteljima što, dodaje, i nije baš pohvalno.

- Ali, ono najvažnije što mi je dala ova uloga, a to će se na duge staze verovatno pokazati, jeste neko mesto u srpskoj kinematografiji. Uvek ću moći, šta god da bude sa mojom karijerom, da se okrenem iza sebe i kažem da sam igrao u tom filmu.

Kako bi što verodostojnije predstavio proslavljenog fudbalera, Ivan je morao da prođe kroz veoma teške i naporne treninge. Ipak je on, kaže, u privatnom životu daleko od fudbalskog profesionalca. Ali, najvažnije je da gledaoci nisu primetili razliku.

- Trudio sam se i bio sam vredan, a na kraju i dostojan toga da kad ljudi pogledaju film kažu da ovaj dečko zna da igra fudbal, iako to nije istina. Ali, eto, to je upravo još jedna od čari filma koje su mene omađijale - da možeš dobrom glumom da ubediš ljude da je ono što vide na platnu zaista tako.

Ivan je pozorište zavoleo još kao dete, kada je sa roditeljima išao da gleda predstavu u kojoj je igrao njegov ujak. Dok se vraćao kući inspirisan onim što je video i doživeo, počeo je da govori neki monolog iz glave - seća se da su roditelji tada bili u čudu. To ga je podstaklo da već sa 12 godina upiše školu glume, a potom, kada je za to došlo vreme, i Akademiju.

- Sada se trudim da otkrijem i neke druge profesije. Ranije za mene apsolutno nije bilo ničeg drugog osim glume i bio sam joj potpuno posvećen. A danas shvatam da s godinama koje dolaze i koje punim više ne mogu tako. Nije baš neko sjajno vreme. Gluma je postala, nažalost, pomalo utopijska profesija. Ali, naravno, i dalje je neizmerno volim. I kada budem imao priliku da radim nešto drugo kvalitetno, gluma će uvek biti deo mog života.

Kada je bio mlađi Ivan je mislio su mu uzori Marlon Brando i Al Paćino, ali, u stvari, nije bilo tako. Vremenom je shvatio da u svom okruženju može najviše da nauči.

- To su i prijatelji, kolege, porodica... od različitih ljudi učim razne stvari. Bilo da je u pitanju način života ili profesija, od njih crpim ono što mi je potrebno. I, hvala Bogu, okružen sam kvalitetnim osobama i trudim se da od njih pokupim najviše - iskren je Ivan.

"KOMUNALCI"

OVE godine Ivan je imao već dve premijere - predstave "Zlatna torta za zlatnu princezu" u pozorištu "Puž" (kod Branka i Cace), i "Lepotice i zveri" u Sava centru. Trenutno sa Viktorom Savićem, Ivanom Živkovićem, Radovanom Vujovićem i Jakovom Jevtovićem, na Jutjub kanalu, radi i veb-seriju "Komunalci" .

- Preporučujem svima da je pogledaju. Mislim da ima dosta humora i da je tematika veoma aktuelna. Ideja je potekla iz raznih dešavanja sa kojima smo se susretali u proteklo vreme, ali i novinskih članaka. U kratkoj formi prikazujemo živote četiri komunalaca i njihove dogodovštine. To uopšte ne radimo da bismo kritikovali društvo, nego da malo nasmejemo ljude.