Lisa Frančeska Nand: Gubitak bebe je ogroman šok

KADA je pre tri godine postala majka, britanska novinarka Lisa Frančeska Nand gledala je svog sina Sebastijana kao da je čudo. Osećaj je do danas nije napustio iako je u međuvremenu postala mama još jednog dečaka. Dok je za neke žene trudnoća blaženo stanje, za Lisu je bila izvor najvećih strahova. Jer, pre Sebastijana, Lisa je imala pet spontanih pobačaja.

Nakon trećeg, odlučila je da progovori o temi koju obavija veo tišine i pomogne ženama širom sveta koje žive između nade i očaja. Da bi to uradila, odlučila je da se potpuno ogoli i da u intimnom dokumentarcu "Prvi otkucaj" (TLC, nedelja u 21 čas) pokaže kroz šta su sve ona i suprug Dejvid prošli da bi dobili bebu. Iščekivanje trudnoće, strah zbog ponovnog neuspeha, panika prilikom svakog odlaska na pregled i agonija kada lekar saopšti da bebino srce ne kuca - smenjivali su se u životu ovog para. U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", Lisa otkriva da joj nije bilo lako da dušu servira na tacni, ali želela je da pomogne barem jednoj ženi kojoj se svet srušio.

- Da budem iskrena, ovaj dokumentarac je prvobitno trebalo da izgleda drugačije. Kao novinarka, htela sam da napravim istraživačku priču, da intervjuišem stručnjake i fokusiram se na detalje. Usput sam snimala sebe i, kako su nedelje prolazile, kamera mi je sve više postajala prijatelj, neko kome se poveravam. Na kraju sam odlučila da priča bude mnogo ličnija nego što sam u prvi mah želela - kaže Lisa.

* Kakve emocije ste doživljavali u tom periodu?

- Spontani pobačaj je vrlo bolno iskustvo, i fizički i emotivno. Nakon trećeg, počela sam da istražujem zašto se pobačaji dešavaju i da li mogu da uradim nešto da ih sprečim, jer sam se brinula da nešto ozbiljno nije u redu sa mnom. Na moje iznenađenje, shvatila sam da su mi najbolji izvor druge žene, s kojima sam počela da razgovaram o roditeljstvu. Ljudi retko pričaju o ovoj temi i u filmovima i na televiziji se ne prikazuje kakav je to šok. A ogroman je. Teško je opisati osećaj gubitka kada ste u sebi nosili dragoceno stvorenje, maštali o njegovoj budućnosti, a onda ga više nema. Osim toga, osećala sam se kao u izlogu. Odjednom, ljudi su znali da sam pokušavala da rodim dete i nisam uspela, zbog čega sam se osetila baš ranjivo. Uprkos tome, zaista sam želela da pričam o tome i kad sam se otvorila, shvatila sam da isto žele i drugi ljudi.

* Kako se vaš muž nosio s tim?

- Moj suprug Dejvid se u početku protivio snimanju, zbog čega sam se loše osećala, ali sam ipak odlučila da nastavim jer sam znala da ova priča mora da bude ispričana zbog svih koji osećaju da su sami u svom bolu. Pošto se Dejvid u početku protivio, bila sam veoma iznenađena kad sam pregledala snimke i videla da je on, bez mog znanja, snimio jedan od najbolnijih delova. To se desilo kada me ostavio u bolnici na operaciji uklanjanja još jedne pobačene bebe, pa će gledaoci moći da vide muški pogled na ovu situaciju. Uloga muškarca je jako važna jer i njima je teško zbog gubitka. Ali pošto nisu nosili bebu, ponekad im nije lako da razumeju kakav je osećaj kada odjednom više niste trudni. Najbolja stvar koju mogu da urade je da pruže podršku ženi, da je saslušaju. Dejvid i ja smo imali sreću da smo iz ovoga izašli jači, ali znam mnoge parove koji su se rastali.

* Jeste li u nekom trenutku pomislili "Ovo je poslednji put da pokušavamo"?

- Strah je bio ogroman jer se opravdano plašite da ne pobacite ponovo. Pitate se da li ćete ikada postati mama. Ništa kao pobačaj vam neće pomoći da shvatite koliko želite bebu. Posle svakog od pet pobačaja bila sam fizički i emotivno iscrpljena, ali nikad nisam došla do tačke da kažem "Dosta je". Svaki put se javljala misao "Šta ako sledeća trudnoća uspe, šta ako dobijemo našu predivnu bebu". A neke žene s kojima sam razgovarala imale su 14 pobačaja.

* Šta biste savetovali ženama koje su takođe prošle kroz pobačaj?

- Reč je o nečemu što se često dešava i što može promeniti život, pa opet ćutimo o takvom događaju. Postoji čudan kult tišine oko prvih 12 nedelja trudnoće, pa često vaši prijatelji saznaju da ste imali pobačaj iako nisu ni znali da ste bili trudni. Zbog toga je ljudima teže da shvate bol zbog gubitka koji možda osećate. Ako vam pomaže da pričate, pričajte. U doba kad pričamo o svemu, pobačaj je ostao tabu tema. Utisak je da svet želi da ovu patnju držite u svoja četiri zida. Znam žene koje su nakon operacije vađenja pobačene bebe morale odmah na posao, kao da su izvadile zub. Kad jednom progovorite, možda shvatite da je mnogo ljudi oko vas prošlo kroz isto iskustvo u relativnoj tišini. Takođe, malo je verovatno da je nešto što ste uradili izazvalo pobačaj, pa nemojte da krivite sebe.