Tod Hofman: Amerika nije obećana zemlja

PRE pet godina, Tod Hofman bio je prosečan Amerikanac koji se bavio nekretninama i imao mali aerodrom u Oregonu. A onda se sve srušilo. Posao mu je propao, perspektivu nigde nije video. I dok je očajan razmatrao šta mu je činiti, ugledao je svetlo na kraju tunela. Shvativši da cena zlata sve više raste, sinulo mu je - u zlatu je ključ.

Okupio je nezaposlene drugare i sa verom u Boga, američki san i sebe, krenuo put Aljaske u potragu za zlatom. Nije ga sprečila ni činjenica da se njegov otac Džek, osamdesetih, upustio u istu avanturu koja se završila neslavno. Bez ikakve obuke, uskočio je u posao i učio usput. Upoznao je ljude koji su, zahvaljujući zlatu, postali multimilioneri, shvatio da bi ga ubilo da mora da sedi u kancelariji od devet do pet i naučio da kopač zlata mora da bude lud da bi bio uspešan.

Hofman je danas zvezda serijala „Zlatna groznica” u kom pratimo kroz kakve peripetije njegov tim prolazi u potrazi za dragocenim metalom. Šesta sezona, koja će, tvrdi Hofman, biti najbolja i najopasnija do sada i oboriti rekorde u količini pronađenog zlata, počela je da se emituje 5. januara (utorkom u 21 čas na Diskaveriju). Mada o uspehu serijala nije razmišljao kad je tek počeo da radi, sada mu je drago što ima priliku da se obrati velikom broju ljudi.

- Lepo je što možemo da podelimo iskustva sa ljudima širom sveta. Bez obzira na zemlje iz kojih dolazimo, svuda ima ljudi koji veruju u iste vrednosti. Ovaj šou nije samo o traganju za zlatom. Mi zastupamo konzervativne vrednosti koje se ne prikazuju tako često na televiziji - ističe Hofman u ekskluzivnom intervjuu za „TV novosti”.

* Kada ste shvatili da je potraga za zlatom pametan poslovni potez?

- Mnogo ljudi posmatra Ameriku kroz ružičaste naočare verujući da je ovde sve odlično. Ali, ako znate da vlada ulazi u sve veće dugove jer pozajmljuje i štampa novac, jasno vam je da dolar jednog dana može izgubiti vrednost. Zlato predstavlja slobodu, zaštitu u slučaju ekonomskog sloma kog se plašim i koji je, po meni, realan. Nije bilo lako doneti tu odluku, pogotovo u početku. Prve dve godine sam izgubio mnogo novca, ali osećao sam da moram to da uradim da bih, kad zagusti, mogao da prehranim porodicu.

* Kakav je osećaj kad pronađete zlato?

- Drugačiji, bolji nego kad u rukama držite novac. Imate osećaj da se selite iz jednog univerzuma u kom idete na posao, radite, na kraju meseca dobijete platu, u drugi sa potpuno drugačijim pravilima. U nekom smislu, osećate se kao da ste prevarili sistem i da ste svaki put kad ste stavili zlato u džep, zapravo postali bogatiji za malo parče slobode.

* Šta posle radite sa njim?

- Neki od nas ga sakriju, ali neću vam reći šta ja radim. To je tajna.

* Koja je najvažnija lekcija za početnike?

- Devet od deset tragača za zlatom će ostati bez novca. Svakom bih rekao da prvo radi u rudniku, da vidi kako ide, da ne bi došao u situaciju da sve izgubi. A video sam mnogo takvih. I nije nimalo zabavno gledati malog čoveka koji je došao sa velikim snovima, a odlazi podvijena repa. Čak i kad uradite sve što je do vas, možete da izgubite, a možete i da imate neverovatan ulov. To je već pitanje sreće, mada ja više volim da kažem vere. Jer verujem da nas je Bog doveo dovde. Ni mi nismo profesionalni tragači, samo prosečni momci koji pokušavaju da nađu zlato jer veruju u njega.

* Šta ako ne uspete u ovom poslu?

- Ne znam šta bih radio. Nemam rezervni plan. Volim tehnologiju, da izmišljam nove mašine i gedžete. Verovatno bih radio to ili bih postao profesionalni NBA košarkaš.

* Verujete li i dalje u američki san?

- Amerika je na raskršću. Dva puta su pred njom. Ja biram da glasam za slobodu.

* Glasate li za to da je novac najvažnija stvar u današnjem svetu?

- Mislim da je svet postao veoma sebičan, ali ako pogledate moj tim, kako se volimo i pomažemo jedan drugom, očigledno je da novac nije najvažniji, već vera. Mnogo je važnije kako tretiram porodicu i moje momke od količine zlata koju ćemo iskopati. Volim da kažem da nije stvar u količini zlata koju nađeš, već načinu na koji do njega dođeš. Članovi mog tima i ja smo hrišćani, volimo Boga i odgovaramo njemu za svoje postupke. Želim da svi moji momci budu srećni i da odgajam decu u hrišćanskoj veri. Ako moja deca budu imala srećan život utemeljen u Hristu, onda će to vredeti sveg zlata na ovom svetu. Jer, to je najteži i najvažniji posao, biti dobar muž i otac.

SLAVA JE ILUZIJA

KADA je ušao u jedan restoran i video da svi zure u njega, Hofman je shvatio da je postao poznat. Ali, slava je za njega besmislica. Iluzija.

- Stvarno je to kako se ponašate. Stvarna je vera. Ljubav. Slavu posmatram kao sredstvo koje mi pomaže da dođem do cilja za moju porodicu i tim. Nikad nisam želeo da budem poznat i, da budem iskren, ne snalazim se najbolje u tome. Mene slava nije nimalo promenila, ali znam mnogo ljudi koje jeste i to samo zato što nisu bili oprezni i poverovali su u iluziju - jasan je Hofman.

KAO DžEK LONDON

ŽIVOT rudara iz 19. veka najbolje je opisao Džek London koji je deo života proveo u Klondajku. Pored kuće u kojoj je pisac tada živeo, Hofman sada često prolazi. Neko bi rekao slučajnost, Hofman misli - sudbina.

- U to vreme život je bio težak, pa su i rudari sigurno bili jači od nas jer su sve morali da rade ručno. Bilo je mnogo nasilja, krađa. Danas imamo znatno bolju opremu, ali zajedničko i nama i njima je da svi idemo u potragu sa velikim nadama, a vraćamo se srećni ili švorc - primećuje Hofman.