Vlada Divljan: Novi album pre smaka sveta

MUZIČAR Vlada Divljan sa svojom „Nevladinom organizacijom“ nastupiće za Dan žena u beogradskom Domu omladine. Njihov treći osmomartovski koncert poklopiće se sa obeležavanjem sto godina Dana žena, a zanimljivo je da će Divljan sa bendom prvi zasvirati u ovom tek renoviranom zdanju. Posle njihovog koncerta u velikoj dvorani, u džez klubu ovog kultnog prostora biće održan „after parti“ na kome će svirati zagrebački bend „Letnji kino“, predvođen Vladinim dugogodišnjim prijateljem Maksom Juričićem, nekadašnjim gitaristom „Filma“ i „Vještica“.

- Sve je počelo pre tri godine, što mi je delovalo kao dobar štos i retro fora - započinje priču za „Novosti“ Vlada Divljan. - Dan žena je praznik koga se vredi setiti, a nekad pomislim da li je uopšte zavredelo slaviti raznorazne dane državnosti. Trudićemo se da napravimo dobar koncert, a gosti će biti članovi grupe „Svi na pod“, sa kojima sam snimio pesmu „Zvuk ulice“. Izuzetno mi je prijala saradnja sa njima, i na neki način dali su mi podstrek. To su ljudi koji razmišljaju slično kao ja. S obzirom na to da živim u Beču, osmomartovski koncerti su za mene neka vrsta sidra i konstante, jer znam tačno gde ću biti tog dana. Ne znam koliko će se ova tradicija održati, jer će publika reći koliko sve to ima smisla.

* Kada se očekuje izlazak vašeg dugo najavljivanog albuma „Esperanto“?

- Moraću da ga završim ove godine, jer se za 2012. predviđa smak sveta (smeh). S obzirom na to da sam pročitao da do sledeće godine treba da bude završen i Koridor 10, pomislio sam da će stvarno biti smak sveta. Potrudiću se da do kraja godine završim album, a možda pre toga objavim jedan singl. Postoje subjektivni i objektivni razlozi zbog kojih se dugo čeka na album. Jedan je taj što živim u Beču a bend u Beogradu, pa smo stalno u potrazi za vremenom. Poslednjih 10, pa i 20 godina, mnogo sam više radio instrumentalnu muziku, a ove godine planiram da objavim album sa filmskom.

* Šta će se sve naći na toj kompilaciji?

- Mnogo toga što sam napravio na tom polju, a malo ljudi je to čulo ili nije čulo. To će biti kompilacija filmske muzike i verovatno će se zvati „Muzika za ekran, binu i lift“. Pokušavam da pronađem neke davno zagubljene snimke, ali biće tu i mnogo poznatih stvari, poput numere „Disko nindža“, pesme iz „Crnog bombardera“ i drugih kompozicija.

* Da li se u Beču, gde živite sa porodicom, bavite isključivo muzikom?

- Prošle godine sam osnovao bečki bend, u čijem sastavu su violinistkinja Rene i klavijaturistkinja Mišel, bubnjar Gregori i basista Romeo. Nedelju dana pre beogradskog koncerta, tačnije 1. marta, nastupićemo na velikom transnacionalnom skupu emigranata u Beču. Zanimljivo je da članovi grupe većinu pesama pevaju na srpskom, ali ideja je da snimim nekoliko numera na nemačkom jeziku. Bez obzira na to što ne znam baš savršeno taj jezik, volim da pevam na nemačkom. Inače, članovi benda, među kojima ima psihologa i istoričara, sviraju i u drugim grupama, i svi su mlađi od mene. Nikad nisu bili u Srbiji, ali planiram da ih dovedem.