Kraj makedonske ratne pečalbe

SKOPLJE

SPECIJALNO ZA „NOVOSTI“

DEKRET avganistanskog predsednika Hamida Karzaija kojim zabranjuje dalji rad privatnim bezbednosnim kompanijama pogodiće i veliki broj makedonskih porodica, čiji su članovi u pečalbi u ovoj ratom zahvaćenoj azijskoj zemlji.

Iako u Makedoniji nema preciznih i pouzdanih podataka koliko je građana ove zemlje angažovano u Avganistanu, zna se da je tamo, na rizičnim poslovima privatnog obezbeđenja, angažovano oko 300 bivših makedonskih vojnika, s iskustvom u misijama NATO u Iraku i Avganistanu. Oni rade i na visokorizičnim zadacima obezbeđenja konvoja u Avganistanu. Njihova mesečna zarada se kreće u rasponu od 2.700 do čak 8.000 evra mesečno.

Na osnovu nezvaničnih informacija iz agencija za posredovanje u Kumanovu, odakle je i najviše civilnih pečalbara u Avganistanu, u Kabulu i okolini ima više od 3.000 ljudi iz Makedonije koji rade kao kuvari, vozači, higijeničari, kelneri...

Prve plaćenike iz Makedonije, najpre u Irak, a kasnije i u Avganistan, odveli su agenti američke kompanije “Braun i Rut”, vezane za logističke poslove Pentagona. Osim nekoliko kompanija iz Skoplja i Kumanova, na istim poslovima radi i firma “Ekolog” iz Tetova, koja mahom angažuje Albance.

Oko 50, mahom zapadnih kompanija, upošljava u Avganistanu više od 40.000 ljudi. Sada su mnogi pred otkazom. Prema odredbama iz Karzaijevog dekreta, rok za transformaciju privatnih kompanija koje angažuju plaćenike na poslovima obezbeđenja ističe za četiri meseca.