Migracije kao u vreme velikih seoba naroda

Sećamo se 2015. godine i prve masovne navale begunaca od ratova iz Sirije, Avganistana i drugih musimanskih zemalja u Minhen. Oni su, posle mukotrpnog lutanja, potucanja i putovanja, kako narod kaže „preko sedam mora, brda i gora“, pa i preko Srbije, u Nemačkoj dočekani raširenih ruku. Muzikom, cvećem i malim poklonima. Što je najčudnije, dočekala ih je, kao da su joj rod rođeni, nasmejana i vesela kancelarka Merkel koja se fotografisala bar sa stotinak vozom prispelih izbeglica!

I tako, dan za danom, sve dok naši susedi nisu visokim „Mađarskim zidom“ zaustavili prodor azilanata ka Evropskoj uniji, rastao je broj prispelih ljudi. Najviše je došlo mladih ljudi, često i maloletnika. Oni su, navodno, sve štrapace begstva sa rodne grude do zemlje Germana lako podneli. Skoro svi su, što je posmatračima i novinarima odmah zapalo za oko, bili dobro uhranjeni, odeveni i snabdeveni modernim mobilnim telefonima. Javila se sumnja da je neko planirao, organizovao i platio taj veliki talas migranata jer su se znale visoke cene prekomorskog transfera do Grčke i dalje kopnom.

Trezveniji političari su se odmah upitali, kako će Nemci uspeti da udome toliko došljaka. Sirijci, su begstvom prvo od SAD podržavanih teroristia tzv. „Isamske države“, kasnije i od američkih bombi protiv sirijske armije, begstvom hteli da sačuvaju svoje živote. Bežalo se i od ruskih i sirijskih bombi jer je krenula odbrana od terorista. Međutim u nemačkim medijima, kao da je zavladala zabrana stigla sa vrha, niko nije pominjao američka bombardovanja kao glavni uzrok egzodusa čitavih gradova i sela. Dežurni krivci su u nemačkim medijima veoma brzo postali isključivo Rusi i, naravno, sirijski predsednik Asad jer se on vojno usprotivio teroru. Zbog angažovanja SAD na strani „Islamske države“ pozvao je Ruse u pomoć -da zajedno odbrane Siriju od okupacije radikalnih islamista.

Angela Merkel je tvrdoglavo odbacivala sve kritike zbog masovnog dolaska azilanata. Valjda se nadala da će dobar deo tih ljudi uspeti da „uvali“ nekoj od drugih država EU. Ali na to uvo su svi drugi političari bili itekako gluvi- azilanti su ostali u Nemačkoj. Čak ni sledeći „izgovor“ Merkelove da će azilanti rešiti manjak stručne radne snage na nemačkom tržištu rada, pokazao se kao bezpredmetan. Među azilantima nije bio ni 3 % stručnih radnika sposobnih da rade u jednoj tehnološki visoko razvijenoj zemlji.

Nemci su pod hitno morali da za pridošlice obezbede smeštaj, hranu i džeparac, zdravstvenu zaštitu, obdaništa i kurseve jezika za decu kako bi nastavila školovanje, zatim škole jezika za odrasle itd. A to je itekako koštalo i košta će verovatno bar još dolazećih 10 godina. Prošle, 2018.g. , vlada je za to potrošila neverovatnih 20 milijarde evra! Ove godine će brojka, kaže opozicija, biti za bar 10% veća. Veliki broj azilanata nigde ne radi- a i žašto bi radili kada dobijaju solidnu socijalnu pomoć i sve drugo besplatno –pitaju se Nemci.

Taj novac koji se troši za azilante potiče iz doprinosa preskih obveznika, nedostaje Nemcima za mnoge druge namene -od opravki škola i drugih javnih zgrada, opravke puteva i mostova, povećanje socijalnih davanja ugroženim Nemcima i doseljenicima koji već decenijama imaju dozvoljeni boravak u Nemačkoj itd.- pa do izgradnje tzv. „socijalnih stanova“ jer je, delimično i kroz smeštj azilanata, situacija na tržištu stanova postala kritična. Računa se da nedostaje do 2 miliona jeftinih stanova koje ljudi mogu da plate -pogotovo mladi bračni parovi sa manjim zaradama!

Već na prvim izborima posle najezde azilanata, oba koalicionara- vladajuće partije Hrišćanski demokrati (CDU) Angele Merkel i Socijalistička partija Nemačke (SPD), su dobili pravu šamarčinu glasačkog tela! Obe partije su od 1949.g. kada je stvorena Nemačka, dobile najmanje glasova. Hrišćanske demokrate su izgubile 8,6% i pali su na samo 32,9% osvojenih glasova, Socijalisti su pali za 5,2% i osvijili su najmanje glasova u svojoj istoriji -samo 20,5%! Profitirali su desničari sa 12,6% glasova birača.

Pošto se po pitanju rešavanja problema azilanata i masovnog deportovanja u zemlje njihovog porekla svih onih koji nemaju pravo na azil do danas nije uradilo skoro ništa, rejting pomenutih partija je i dalje u padu. Kada bi savezni izbori bili sutra, CDU bi dobila 28% glasova, SPD mizernih samo 15%!

Trend propadanja tzv. velikih “narodnih partija” se nastavio i na nedavnim pokrajinskim izborima u Brandenburgu i Saksoniji.

PROČITAJTE I: Crkva nas je održala – njojzi hvala

U Saksoniji je CDU dobila 31,1% glasova ili manje za 7,3%. SPD samo 7,7% ili manje za 4,7%. Od nezadovoljstva glasača najviše je profitirala Alternativa za Nemačku (AFD), desno orijentisana partija, tradicionalno veliki protivnik prihvatanja migranata. Osvojili su 27,5% glasova što je 17,8% više nego 2014.g.

I u Brandenburgu su velike partije bile gubitnici. SPD je dobila 26,2% glasova što je manje za 5,7%, CDU 15,6% -minus je 7,4%. I ovde je od nezadovoljstva naroda profitirala AFD dobivši 23,5% glasova što je za 11,3% više nego na poslednjim glasanjima pre pet goina!

To nije nikakvo čudo jer su dolaskom tolikog broja ljudi nastale velike nevolje. Za mnoge se ne zna ni ko su ni da li su se bavili kriminalom ili terorom, niti je na nemačkim granicama bilo neke registracije. Broj kriminalnih radnji –od krađa, otimanja, prevara, trgovine drogom, navođenjem na prostituciju svojih zemljkinja i sl. pa do silovanja i ubistava- se posle navale azilanata rapidno povećao!

Ako se izuzme činjenica da se i Šiptari sa srpskim pasošima ubrajaju u Srbe pa nam tako kvare prosek, jer se nama pripisuju i njihove kriminalne radnje, Srbi se sve manje pominju u nemačkim kriminalističkim statistikama.

Doduše, Nemci i njihovi višedecenjski sugrađani stranci, su se uz svakodnvne ljutnje i gunjđanja, već malo privikli na eskapade tamnoputih pridošlica. Ali se već pojavio novi, takođe ozbiljan problem sa legalnim „doseljenicima“ iz članice EU, Rumunije. Provale, organizovane krađe po tržnim centrima i buticima, uz pomoć butan gasa koji se upumpa u automate za isplatu novca prouzrokovane eksplozije da bi se došlo do gotovine, na preveru dovođenje mladih devojaka koje se prisiljvaju na prostituciju, razne vrste prevara, organizovano prosjačenje maloletne romske dece koja se koriste i kao kradljivci upadanjem u kuće itd. -su već postale noćna mora i policije i stanovnika Nemačke.

Pojavilo se i gotovo robovsko iskorišćavanje rumunskih radnika. Posrednici u vidu firmi za iznajmljivanje radne snage dovode radnike koje iznajmljuju investitorima ili firmama, pretežno za teže radove na građevinama, putevima itd. Ti radnici su kroz razne gotovo mafijaške mahinacije plaćeni daleko ispod zakonom propisanih minimalnih nadnica. Posrednici često, kaže policija, izbegavaju plaćanje poreza i socijalnih doprinosa.

Smeštaj i ishrana –u režiji posrednika, se od radnika naplaćuje “astronomskim” sumama što se odbija od zarade. Investitori posrednicima plaćaju tarifom propisane zarade a deo tog novca, umesto da sva isplata ide radnicima, die u džepove posrednicima- firmama za iznajmljivanje radnika! U Frankfurtu je nedavno dokazan slučaj da posle svih odbitaka Rumunima ostaje plata od samo 1,09 € na sat! Takvih primera je bezbroj.

Pomenuti posrednici, uglavnom Rumuni, Poljaci i Bugari, koji kao firme deluju iz inostranstva, dobijaju dosta poslova za svoje rumunske, ali i radnike drugih nacionlnosti koji se “upecaju” na obećanja posrednika. Zato nude daleko jeftinije usluge od na tržištu etabliranih firmi koje poštuju i zakone i plaćanje socijalnih doprinosa, poreza idr. Tim mafijašlukom pomenutih često su pogođeni i srpski radnici jer njihove firme koje funkcionišu po nemačkim propisima, zbog svojih visokih cena, gube poslove a time i radnici svoja radna mesta.

I pored svih opisanih, mnogima već poznatih teškoća, navala rumunskih građana na radna mesta bez obzira na minimalne zarade u Nemačkoj, ne jenjava. Već se javlja jaka “konkurencija” između Nemaca, odomaćenih stranaca i najnovijih EU- pridošlica, uglavnom Rumuna. Oni su u odnosu na azilante iz Afrike ili iz arapskih zemalja, daleko obrazovaniji, uz to ipak moraju da rade za dosta manje plate, pa su u velikoj prednosti kod dobijanja radnih mesta. Gotovo da nema staračkih domova, bolnica, preduzeća za održavanje čistoće isl. da u njima ne rade rumunski državljani.

Ipak, moramo da priznamo da i naši lekari, koji nekako uspeju da se dokopaju Nemačke, profitiraju od Rumuna. Da bi se sprečio egzodus broja lekara begstvom na Zapad, država Rumunija im je čak utrostručila plate. Zato se mnogim rumunskim lekarima više ne isplati selidba u Nemačku ili u neku drugu EU državu i ostaju kod kuće.

Našim lekarima, bez te silne rumunske konkurencije koja je po zakonima EU imala pravo dolaska i boravka u Nemačkoj, je sada postalo lakše da nađu odgovarajuća radna mesta!