Srbi Bečlijama objašnjavaju istoriju čokolade (FOTO)

U Beču ima nešto više od 100 muzeja, a u najstarijem zabavnom parku u Evropi - "Prateru", koji je sam po sebi jedna vrsta muzeja, na oko 2.000 kvadratnih metara prostire se Muzej čokolade, koji vode brat i sestra rodom iz Srbije, Jovana i Bojan Misaljević.

U bogatoj i jedinstvenoj postavci može se videti kako je zrno kakaa došlo u Evropu i ko mu je "pomogao" u širenju starim kontinentom.

PROČITAJTE JOŠ - Salcburg - austrijska "bombonica" puna slasti

S tim u vezi, i sami Austrijanci mogu naučiti nešto o svojoj istoriji, odnosno koju ulogu je imala Habsburška monarhija u čokoladnom svetu.

"Dugo vremena smo razmišljali o tome da bi trebalo otvoriti jedan ovakav muzej, i posebno u Beču, s ozbirom da čokolada i kakao imaju veliku tradiciju u ovom gradu", ukazala je Jovana Misaljević, dodajući da čitava porodica, a posebno njen brat Bojan, ima dugogodišnje iskustvo u kakao industriji.

"Koncept muzeja je kombinacija između edukacije i zabave. Prostire se na 2.000 kvadratnih metara. Na početku se može naučiti čitava istorija čokolade. Od toga šta znači kakao, i kako je dospeo do našeg kontinenta. Odnosno ko su Asteci i Maje. Nakon istorijskog dela, ulazi se u džunglu gde se prikazuje geografski i biološki pojam, odnosno kako izgledaju plantaže, kako izgleda biljka, kako se od zrna kakaa dolazi do čokolade", objasnila je ona za Tanjug.

U daljem delu muzeja nalazi se zabavni sadržaj za mlađe i starije, koji kroz interaktivne stanice mogu da dožive kakao i čokoladu na jedan drugačiji, jedinstveni način.

"Čokolada ima veliku povezanost s gradom Beču. Zahvaljujući francuskoj kraljici Ani od Austrije, čokolada se proširila u Evropi. Ona je kakao prvi put probala u Španiji, oduševila se tim pićem i donela ga u Francusku, gde ga je predstavila svom suprugu Luju 13. Od tog trenutka se kakao širio na jug Francuske, Belgiju, Englesku, Austriju i širom kontinenta", objasnila je Jovana Misaljević.

To su neki podaci koji mnogi Austrijanci ni ne znaju, pa im muzej otkriva i deo njihove istorije.

Posebnom izgledu muzeja doprinose i mnogobrojne čokoladne umetničke figure iz oblasti kulture i istorije od kojih su pojedine teške i više od 350 kilograma.

Na samom izlazu nalazi se i velika radionica u kojoj zainteresovani mogu, uz instrukcije stručnjaka, sami praviti svoj kakao i čokoladu.

Radionice su namenjene za sve starosne grupe, od vrtića do penzionera.

"Naš muzej je oaza koja okuplja sva starosna doba", rekla je Misaljević.

Misaljevići su pravi znalci svega oko kakaa i čokolade, prate i sve trendove, a tako I onaj koji predeo Evrope voli koju vrstu čokolade.

"Primetili smo da posetioci sa našeg prostora više konzumiraju mlečnu čokoladu. Nemci i stanovnici severnog podneblja radije jedu tamnu čokoladu, a istočni blok mlečnu. To su neki podaci do kojih smo došli tokom godina bavljenja čokoladom", objasnila je Misaljevićeva.