KO SVE “KRADUCKA” PO NEMAČKOJ? Novopazarski džeparoši izgubili primat u jeku sitnih lopovluka

BERLIN - Da se, kao i u mnogim evropskim zemljama, i u Nemačkoj „kraducka“ po robnim kućama, marketima, buticima i tržnim centrima – znalo se odavno. Ali kada je nedavno objavljena vest agencije „Istraživanje kretanja trgovine“ da su tobože „sitne“ krađe u Nemačkoj prošle godine dostigle ukupnu vrednost ukradenih artikala od 4 (!) milijarde evra – odjeknulo je to kao bomba! Još gore - stručnjaci najavljuju za ovu kalendarsku godinu porast broja krađa ali i porast vrednosti ukradene robe.

Pročitajte još: Šta se desilo sa milion izbeglica koje je Nemačka primila?

Statistika o na delu uhvaćenim lopovima je pokazala, da oni potiču iz svih drušvenih slojeva i nacionalnosti - najviše ih je iz reda više od 1,6 miliona proteklih godina u Nemačku pristiglih azilanata, pominju se i stranaci sa pravom boravka u Nemačkoj, registrovani su razni ilegalno ili privremeno prisutni pojedinci iz inostranstva, ali se tim „poslom“ bave i prave oganizovane bande iz Poljske, Rumunije, Bugarske i drugih istočnih zemalja. Najviše uhvaćenih organizovanih lopova je bilo iz Gruzije.

Pročitajte još: Bugarke džeparoši ojadile Beograđanke

Za razliku od ranijih decenija, kada je na primer među džeparošima u Nemačkoj bilo najviše Novopazaraca, danas se u statistikama o lopovluku po radnjama ne pominju srpski državljani kao poseban činilac. Sećamo se izjave od pre dvadesetak godina jednog od vodećih ljudi iz Pokrajinskog kriminalističkog ureda u Štutgartu, da kada uhvate džeparoša na delu, nisu morali da ga pitaju odakle dolazi jer ih je preko 90% uvek bilo iz Novog Pazara! – Valjda je tamo postojala „škola“ džeparoša rekao nam je svojevremeno taj policajac. Danas su se novije generacije Srba masovno opredelile za pošteno i legalno zarađivanje novca.

Po važećoj statistici samo oko 2% delikvenata koji godišnje počine preko 20 miliona krađa u prodavnicama, bude uhvaćeno. Među uhvaćinim i regstrovanim lopovima su naravno i brojni Nemci svih zanimanja i najrazličitijeg imovinskog stanja. Hvatani su čak profesori univerziteta, akademci, i drugi boljestojeći sugrađani koji ili boloju ili naginju kleptomaniji. Ipak, previše tzv. „sitnih lopova“ dolazi iz reda omladine. Njima je, po rečima sociologa Ervina Strajhera postala prava zabava da ne razmišljajući o posledicma ako budu uhvaćeni, nešto na brzinu „pokupe“.

–Izgleda da je povećanje adrenalina u krvi mladih od uzbuđenja prilikom krađe postala neka vrsta droge - kaže sociolog Štrajher.

Agencija je dala, po izveštajima pristiglih sa oko 22.000 prodajnih mesta, odgovor gde i šta se najviše krade. Na prvom mestu su samousluge, slede robne kuće, butici i parfirmerije. Kradu se manji ali skupi artikli jer se lakše iznose iz radnje. Važno je da se brzo mogu unovčiti preprodajom na ulici. Tih artikala u novije vreme ima, kao npr. (pre) skupih pomada, parfema isl. čak i u samouslugama. Krade se i odeća i obuća, manji tenički aparati, fotoaparati pa i mobilni telefoni!

Pošto osiguravajuće kuće ne pokrivaju gubitke prodavaca nastale krađom u radnjama, to trgovci, prema sopstvenim iskustvima, moguće štete od krađe, uvek ukalkulišu u prodajne cene proizvoda. Pomenimo da i pored instaliranih kamera, kućnih detektiva ili kodova na artiklima koji, ako se ne ponište na kasi, izazivaju zvučnu “uzbunu” na izlazu iz radnje, samo zaista mali broj delikvenata bude uhvaćen na delu. Čak trećinu svih uhvaćenih lopova čine radnici pokradenih trgovina koji znaju gde su kamere, kako izbeći “zujalice” na izlazu i zavarati kućne detektive!

Brojne ogranizovane bande lopova su izmislile razne tehnike grupnih krađa. Pomenimo samo jednu - navodno slučajni kupci svojim telima zaklanjaju lopova da ga u “pakovanju” ukrađenog ne snime kamere. Saradnici u krađi pred izlaznim vratima, takođe u napavljenoj gužvi, čekaju da preuzmu plen i iznesu ga iz radnje a treći na ulici od njih uzima robu i nestaje. Tako se lako zavara trag eventualnim detektivima unutar prodavnica. Iznesena roba se uglavnom krčmi među zemljacima po prepolovljenoj ceni. “Vredni” –nazovimo ih profesionalni lopovi mogu preprodajom ukrađene robe iz uvek drugih prodavnica, dnevno da zarade i više hiljada evra- tvrde stručnjaci.

Ukoliko lopovi po prvi put budu uhvaćeni sa robom manje vrednom od 400 evra, kažnjavaju se novčanom kaznom i zabranom budućeg ulaska u prodavnicu gde je izvršena krađa jer se ta vrsta lopovluka u Nemačkoj još uvek ne smatra težim krivičnim delom. Tek ako počinilac bude uhvaćen po drugi put, više puta ponovi krađu ili se uhvati sa ukrađenom robom skupljom od 400 evra, može da dobije novčanu kaznu ali i do 5 godina zatvora.

-Takva najčešće veoma blaga novčana kažnjavanja, malo volje policije i tužilaštava pa i sudova da se petljaju sa tim navodno “sitnim” krađama kao i veoma mali procenat na delu uhvaćenih lopova su uzrok stalnog povećanja lopovluka u radnjama. Nastalu štetu zbog krađe plaćamo, kroz povećanje cena artikala, svi mi – kažu kriminolozi.

Psiholog Mima Đorić, naše gore list, kaže -prodavnice su prepune svega i svačeaga, sve je to na dohvat ruke, pogotovo osiromašenim beguncima od ratova i nedaća u Aziji i Africi ali i iz drugih, siromašnih evropskih država- pa i za mnoge Nemce. Šta lakše nego da pruže ruku i da uzmu ono za čime se možda godinama žudelo a da pritom ne budu uhvaćeni ako artikal ne plate na kasi? Iz jednog pokušaja koji je dobro prošao, često sledi druga i treća krađa itd. Veoma brzo krađa u prodavnicama može da postane navika- tvrdi Mima.

Zato, kaže naša sagovornica, posebno roditelji naše mladeži u Nemačkoj moraju da obrate pažnju ukoliko njihovi potomci počnu da donose kućama skupe kreme, šminke, parfeme ili markiranu odeću i obuću iz butika, skupe mobilne telephone isl. Roditelji moraju, čak ako je potrebno i uz pomoć psihologa i savetnika za mlade delikvente kojih ima i pri policiji, da se uvere odakle potiču te skupe stvari. Ako se radi o krađi, i tipičnom izgovoru –“dobila sam od drugarice ili dobio sam od druga” pravovremenim delovanjem može se sprečiti postajanje navike mladih da je lakše ukrasti nego nešto radom zaradiiti i platiti! Neko, pa i maloletnici, ako jednom bude uhvaćen u lopovluku, automatski biva često za dugi niz godina kao kradljivac upisan u policijskim kompjuterima - rekla nam je naša sagovornica.