Različite procene o broju Srba

BROJ Srba u dijaspori pitanje je na koje se decenijama traži precizan odgovor. Procene o brojnosti naših sunarodnika u svetu kreću se od 294.000, koliko su jesenas prebrojili popisivači Republičkog zavoda za statistiku, do čak četiri miliona, koliko sabira država, ali i udruženja iseljenika. Prvi precizniji podatak država će dobiti tek za dve godine, kada rezultati prebrojavanja budu razmenjeni sa drugim zemljama.

Brojka od gotovo 300.000, koliko su prebrojali popisivači, jeste pouzdana, ali ne odslikava pravo stanje. Snežana Lakčević, iz RZS, objašnjava da se ovaj podatak bazira na osnovu izjava članova porodica ljudi na privremenom radu i iseljenika.

- Reč je o našim sunarodnicima koji imaju nekoga u Srbiji - objašnjava Snežana Lakčević iz Republičkog zavoda za statistiku. - Van ovog broja su cele porodice koje su u inostranstvu, kao i veliki broj onih koji već generacijama žive u stranim zemljama. Precizan broj veoma je teško utvrditi, ali razmena popisnih podataka sa evropskim državama donekle će izoštriti sliku.

Popis stanovništva, koji je po istom ključu održan u svim evropskim zemljama, omogućiće da do aprila 2014. saznamo koliko je Srba u državama EU, kao i u onima koje u procesu integracija. Do tada će biti formirana jedinstvena međudržavna baza podataka iz koga će svaka država videti koliko je njenih sunarodnika evidentirano u stranim zemljama. Sabiranjem sa rezultatima prebrojavanja u SAD, Kanadi i Australiji, Srbija će konačno dobiti koliko-toliko precizan podatak o našim ljudima preko granice.

U Ministarstvu vera i dijaspore kažu da je potpuno precizan podatak o našim ljudima u svetu gotovo nemoguće dobiti.

- Naša je procena da je ukupan broj Srba u regionu i dijaspori veći od četiri miliona - kaže ministar vera i dijaspore Srđan Srećković.

- Naša državna politika tu ubraja sve naše državljane koji su iz bilo kojih razloga otišli u svet, ali i sve druge pripadnike srpskog naroda, bez obzira na to da li imaju državljanstvo Srbije ili ne.

Prebrojavanje naših ljudi u svetu otežava veliki broj građana koji iz Srbije odlazi bez odjave, iako je to zakonska obaveza. Lutanju u procenama doprinosi i različit status naših ljudi u svetu, koji se kreću od punopravnih građana do gastarbajtera sa oročenim boravkom. Prilikom procena o obimu dijaspore dežurno je i pitanje tretmana ljudi čije je poreklo srpsko, ali koji ne znaju srpski jezik niti imaju bilo kakve veze sa maticom.

OSTAJU PROSEČNO 13 GODINA

NEMAČKA, Austrija, Švajcarska i Francuska prednjače po broju mladih, obrazovanih ljudi koji dolaze iz Srbije. Prema podacima RZS, prosečna dužina boravka u inostranstvu naših građana je oko 13 godina, a prosečna starost niža je od republičkog proseka u Srbiji i iznosi 33,5 godina.

Prema popisu iz 1971. godine, u inostranstvu je boravio 203.981 stanovnik poreklom iz Srbije, a deset godina kasnije njihov broj se popeo na 269.012. Približno toliko naših ljudi bilo je i deceniju kasnije, dok su 2002. godine izbrojane 414.893 osobe.