Dijaspora

Kajmak se jede čak i na Aljasci

E. V. N.

18. 12. 2011. u 20:52

Gde sve žive naši sunarodnici, kojim se poslovima bave i po čemu su poznati? U SAD 30.000 ima toponima srpskog porekla, a „naš čovek“ drži najveću plantažu grožđa u Južnoj Africi

ONI seku sekvoje u Kanadi, rade na bušotinama na Aljasci, žive sa domorodačkim plemenima u Americi i Australiji, drže rudnike dijamanata u Južnoj Africi i barove na plažama u Turskoj, Grčkoj i Tenerifima. Sve u svemu, ima ih u devedesetak zemalja. Gotovo da nema tačke na zemaljskoj kugli na kojoj ne žive Srbi.

Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu za dijasporu Miodraga Jakšića, van Srbije živi oko četiri miliona naših sunarodnika. U Ognjenoj zemlji postoji čak tabla - „Beograd, 16.000 km“, a ima i toponima tipa Kosovo i Aroyo Kovacic (Kovačićev potok). U SAD ima oko 30.000 toponima srpskog porekla, od toga 11 naselja sa imenom Beograd. Nekoliko brda nose imena naših heroja iz Prvog i Drugog svetskog rata.

Petsto Srba živi čak u Tasmaniji, izvesni Zlatiborac razvio je biznis na Baliju, a jedan Kruševljanin je budistički sveštenik u Koreji. Po Singapuru i Kini naši drže buregdžinice i ćevabdžinice.

U Meksiku, po Jakšićevim rečima, čak 30 porodica preziva se Pavlović i govori srpski. On pominje i čuvenu Rebeku Mekdonald, odnosno Ubavku Mitić, koja je ekskluzivni distributer gasa za celu Kanadu, a firma joj vredi više od dve milijarde dolara.

Pominje i Ričarda Milanovića, jednog od najbogatijih ljudi u Americi, indijanskog poglavicu, koji živi na hacijendi u Palm Springsu. Sin Srbina i Indijanke, vlasnik je 400 elitnih hotela i kazina. Godišnji promet njegovih firmi je 80 milijardi dolara.

NAJVIŠE U AMERICI NAJVIŠE Srba danas ima u SAD, oko 560.000, dok ih je u Kanadi još 180.000. U Nemačkoj ih je 390.000, Austriji 190.000, Francuskoj 110.000, Švajcarskoj 130.000, Velikoj Britaniji 55.000, Švedskoj 70.000. Srbi naseljavaju i daleke zemlje. Australija ih ima oko 135.000, Južna Afrika 30.000...

- Naši ljudi su naročito dobro raspoređeni na akademskim mestima. Nema univerzitetskog centra gde nisu ili profesori ili asistenti. Srpska zajednica je jaka i u Africi, gde su Srbi okupljeni oko Crkve svetog Tome u Južnoj Africi. Otac Pantelejmon, osim što je otvorio školu na srpskom, svake godine pokrsti na desetine crnaca i prevede ih u pravoslavlje - kaže Jakšić.

Posebno se osvrće na Dušana Vasiljevića, najvećeg južnoafričkog proizvođača stonog grožđa i vina, koji ima pod vinogradima 100.000 hektara. Kao posebnu pikanteriju navodi da se njegova deca školuju u - Srbiji.

Naši ljudi članovi su mnogih istraživačkih ekspedicija od Severnog pola do Sahare. Srpski sveštenici žive čak i u skitovima na Aljasci, a Beograđanin Aleksandar Nikolić neko vreme trenirao je tamo pseće zaprege. Na ovo severnoameričko poluostrvo naši ljudi došli su kao rudari još u 19. veku, a vlasnik najstarije picerije, „Dijonikos“, takođe je iz ovih krajeva - Andrija Spiroski.

U Australiji je jedan od najangažovanijih umetnika, Užičanin Sreten Božić Vongar, koji je godinama živeo među Abordžinima i o njima pisao. I ime Vongar dobio je od domoroca koji ga je spasao smrti. Vongar, naime, znači „onaj koji putuje između dva sveta - sveta živih i sveta mrtvih“.

U svojoj kući u Kofildu, prestižnom delu Melburna, ovaj umetnik koji se svojevremeno u Parizu družio sa Sartrom, Simon de Bovoar i Beketom, živi okružen dingosima, australijskim divljim psima.

Među žiteljima Havaja srpskog porekla posebno je poznat Saša Vujanić, koji je osvojio titulu svetskog šampiona u kajaku na morskim talasima u Tihom okeanu.

U Engleskoj je poznat Milan Mandarić, iz Novog Sada, bivši vlasnik fudbalskog kluba „Portsmut“, koji je dobio za života spomenik i zlatne ključeve tog grada, jer je klub uveo u prvu ligu i od lučkog mesta napravio sportski centar.

Srba ima i na Sejšelima, posebno lekara. Oni tamo, uz službu, dobijaju i stanove, ali - prazne. To im donekle kvari uživanje u egzotici, jer moraju da kupuju skup nameštaj. Problem je i što plate dobijaju isključivo u lokalnoj valuti, koju ne mogu ni da promene, ni da iznesu iz zemlje, pa se snalaze kupujući čuvene crne bisere, koje posle prodaju po Evropi.

U Ukrajini postoje dva naselja koja je Srbima poklonila carica Katarina.

Pored Rusa, naši sunarodnici danas su najbrojniji pravoslavci u Skandinaviji.

U celom svetu ima oko 200 srpskih pravoslavnih crkava i manastira. Naša dijaspora uglavnom se okuplja oko njih. Izuzetno je, ističe Jakšić, vezana za domovinu, ali i međusobno povezana, a srpska nacionalna jela - od kajmaka do sarme, putuju u koferima i paketima širom planete.

- Problem je što država nikada nije imala dugoročne, već samo ad hok projekte kojima bi sve naše sunarodnike evidentirala i uključila u život matice. Nešto se ipak radi, a najmlađe udruženje Srba osnovali smo prošle godine u Kini - poručuje Jakšić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (38)

despot07

18.12.2011. 21:22

( 76 ) ( 3 )

свуда нас има једном нас у србији неће бити

( 76 ) ( 3 )

Nn

18.12.2011. 22:55

( 33 ) ( 10 )

@despot07 - Svako pozeli kad tad da poseti zemlju odakle nosi korene . Moji unucici su treca generacija na zapadu ali ipak zele da dodju u Srbiju. Prema tome nije bas da ne mare za zemlju odakle poticu njihovi preci, pa makar i turisticki da se interesuju.

( 33 ) ( 10 )

ranko75

19.12.2011. 00:15

( 11 ) ( 1 )

@despot07 - Neka probaju u Srbiji da postignu to sto su tamo! Dobro je jedan napiso. Sanse su mu kao da je posao peske na mesec.

( 11 ) ( 1 )

Jake

19.12.2011. 00:17

( 10 ) ( 0 )

@despot07 - Cestitam, to je vas i vase dece uspeh. Trudim se i nadam da cu i ja jednog dana to da dozivim. Inace znam dosta dece koja slabo pricaju, nesto razumeju a nikako ne citaju srpski. Generalno kako nam je drzava organizovana takva je i dijaspora. Daleko smo mi od Jevreja, Indusa, Kineza ......

( 10 ) ( 0 )

Aleksandar

18.12.2011. 21:27

( 55 ) ( 6 )

Daleko su ti ljudi od "nasih". Samo prva generacija doseljenika iz Srbije se moze smatrati nasima, eventualno i druga (njihova deca, ali vec slabije) a ostale generacije sa nama gotovo da i nemaju nista zajednicko. Jednostavno, postanu onakvi kakva je sredina u kojoj se nalaze. Vremenom potpuno poprime obicaje i obrasce ponasanja te sredine... a Srbija je za njih neki daleki svet, kojih ih mozda dotakne jednom godisnje, jednom u par godina, ili jednom u par desetina godina.

( 55 ) ( 6 )