Preminuo producent Šindlerove liste i Gladijatora

ZAGREB-OD STALNOG DOPISNIKA

Moj je broj bio A3317 i dalek je put od Aušvica do Oskara". Tim rečima proslavljeni filmski producent i dvostruki dobitnik Oskara Branko Lustig je dočekao najveće filmsko priznanje. Pre nešto više od godinu dana, u jednom od svojih poslednjih intervjua, koji je dao za "Novosti", poručio je da o avetima nacizma i fašizma treba danas govoriti više nego ikada pre. "Ponovo to preti svetu, mladi mora da znaju kroz koji užas smo prošli", rekao je za naš list.

Lustig je preminuo u četvrtak ujutro u Zagrebu u osamdeset i osmoj godini. Bio je aktivan do samog kraja, iako je poslednjih godina života imao zdravstvenih problema. Organizovao je Festival tolerancije, na kojem su prikazivani filmovi iz celoga sveta, družio se sa filmadžijama, učestvovao u izborima za Oskar... Pratio je sve šta se događa u svetskoj kinematografiji i onoj u okruženju, a godišnje je gledao gotovo stotinu filmova. Bio je i poslanik u Skupštini grada Zagreba na listi gradonačelnika Milana Bandića, ali je zamenjen kada se energično protivio izmeni naziva Trga maršala Tita.

- Sve što mi se događalo u logoru, od trena kad su me oprali hladnom vodom iz šmrka radi dezinfekcije, doživljavao sam kao deo života, kao činjenicu. Sada, u starosti, razumem mnogo više stvari nego kada sam se sa dvanaest godina našao u logoru - kazao nam je Lustig, koji je često posećivao škole po Hrvatskoj i govorio o strahotama Holokausta.

Rođen je 1932. godine u Osijeku, a nacisti su ga kao Jevreja deportovali u logor Aušvic i Bergen-Belsen, dok su gotovo svi članovi njegove porodice pobijeni. Otac mu je ubijen u Čakovcu, a baka u komori sa gasom, a kada je oslobođen iz logora imao je svega trideset kilograma. Slavni Stiven Spilberg koristio je njegovo iskustvo i u radu na filmu "Šindlerova lista".

- Imao sam sreću u logoru i preživeo, mnogi nažalost nisu - rekao nam je Lustig prepričavajući strašne epizode koje je prolazio kao mlad čovek. Ali, ubrzo je sledila uspešna karijera nakon što je posle rata diplomirao glumu i radio kao asistent režije, produkcije i producent po celoj bivšoj Jugoslaviji, a odigrao i nekoliko manjih uloga u filmovima.

Foto EPA

- Film je postao moj život, pogotovo kada sam otišao da živim u Ameriku. Sarađivao sam sa Spilbergom, Ridlijem Skotom i bio producent mnogih filmova poput "Pad crnog jastreba", "Hanibal", "Američki gangster", a za "Šindlerovu listu" i "Gladijatora" nagrađen sam Oskarom.

Lustig je dobio i nagradu Emi, a svog Oskara za "Šindlerovu listu" donirao je Muzeju Holokausta "Jad Vašem" u Jerusalimu.

Bio je svestan da antisemitizma ima sve više, po celoj Evropi i baš zbog toga je isticao značaj Festivala tolerancije i prikazivanja filmova koji govore o osetljivim temama koje danas pritišću svet.

Pročitajte još: Oskarovac Branko Lustig se ne odriče Tita

- Premalo se o Holokaustu zna, imam dojam da kada umrem deca neće znati ni šta je bio Aušvic, ni fašizam.

Grozio se ustašluka, skandiranja po stadionima "Za dom spremni", ali je po svaku cenu želeo da izbegne zamku ulaska u politiku. Neki su mu zamerali što se odazvao pozivu Kolinde Grabar Kitarović da bude njen posebni savetnik za pitanja Holokausta, pogotovo nakon njenih izjava u kojima je relativizovala ustaški pozdrav "Za dom spremni".

"Šindlerova lista" Foto IMDb

- Nije politika za mene, ja govorim filmskim jezikom, a u mom slučaju je da se time smiruju strasti, ništo drugo.

JASENOVAC JE UŽAS

često je pričao i o planovima da producira film o logorima Buhenvald i Jasenovac:

- Teško da ikoga možete naterati da gleda dva časa film o strahotama Jasenovca, jer tamo se dogodilo toliko zla i strašnih stvari. Jasenovac je za mene užas i veoma bolno doživljavam kada neki pokušavaju da izmene istoriju.

Foto EPA-EFE