GUSLAR U 88. GODINI OBJAVIO KNJIGU: Epski odgovor na nevolje

SEDE vlasi, breme godina, ruke koje drhte, glas koji čili, oči koje izdaju nisu bili prepreka starini Mirku Vladovom Đurkoviću da u 88. godini objavi knjigu, treću za svog vakta, pod nazivom "Zavičajna ognjišta". Radostan je zbog toga naš domaćin, jer je, kako veli, njome, za sada, zaokružio svoje stvaralaštvo na koje uprkos poznim godinama nije stavio tačku. Ko zna, ako bude imao kondicije možda uskoro izađe još neko ostvarenje.

- Ova zbirka je moj epski odgovor istorijskim prilikama i nevoljama koje su pritiskale moje Banjane, svu Hercegovinu, srpski narod u minula dva veka. Mnogo toga sam zapamtio kao dete, čobanče koje je skakutalo za ovcama i govedima, slušao što starije glave kažu, naročito u zimskim mesecima kada nas snegovi i hladne zime saberu oko toplog ognjišta i uz gusle počne istorija da teče. Naše pobede i porazi, nadanja i propadanja, usponi i padovi. U ovoj zbirci sabrao sam devetnaest pesama, a mogao sam još toliko. Možda nekome izgleda čudno što sam skoro u devedesetoj napisao knjigu, ali meni nije. Čovek treba da radi dok je živ, da se ne predaje, već da se bori. Da sam malo jači, videli biste dokle bi Mirko dogurao. Zahvalan sam izdavaču, Institutu za srpsku kulturu iz Nikšića, i profesoru Dragu Peroviću što se na kraju knjige osvrnuo na moje stvaralaštvo - kaže Đurković, dok gudalom prelazi lagano preko struna, i tankim glasom zapeva "Ženidba bega Ljubovića".

PROČITAJTE JOŠ - Guslar Đorđije čuva tradiciju

RODNA Somina ceo život neraskidiv je deo Mirka Vladova. Smestio je on u svoje stihove, u večno trajanje.

- To je naša gora preobraženja koju podupiru Golija i Njegoš, kao i manastir posvećen Preobraženju Gospodnjem. Moramo živeti kako nas uči naša sveta vera - dodaje starina prisećajući se kako je nekada na tom prostoru punom četinara, izvorske vode i zdravog vazduha cvetao život. - Poznati lekar i humanista Niko Miljanić nameravao je da tu podigne specijalnu bolnicu za plućne bolesti, ali mu se želja nije ostvarila, jer su je Nikšićani podigli u Brezoviku, kod Vidrovana.

Univerzitetski profesor dr Drago Perović kaže da s obzirom na sva istorijska zbivanja koja su opevana, ne bi smelo da nam se dogodi da postavimo retoričko pitanje - šta je to što je Đurkovića nateralo da se bavi epskom poezijom.

PROČITAJTE JOŠ - Guslar i pisac niže "desetke" u indeksu

- BOLjE bi bilo da se začudimo nad pitanjem: kako je uopšte moguće da ne samo svaki čovek već svaki kamen ovih prostora nije epski propevao i izrazio ono što je doživeo. Devetnaest pesama koje je sam napisao, i jedna koju je po čuvenju zapisao i tako sačuvao od zaborava, opevaju ljude i junake, mudrace i isposnike, sveštenike i vojskovođe, prijatelje i neprijatelje, manastire i svetitelje, a iznad svega jedan nepatvoreni slobodarski duh koji je Đurković poprimio sa pevanjem i pripovedanjem koje je vekovima bilo najjače oruđe ne samo duhovne već i fizičke odbrane srpskog naroda bačenog na balkansku burnu brežinu - kaže profesor Perović.

Knjiga Mirka Đurkovića

Opevao je Mirko i čuvenu vučedolsku bitku, krvave borbe sa Švabama i komitski otpor u vreme austrougarske okupacije Crne Gore. Pisao je uz puno humora i o seljačkim radnim zadrugama, vremenu ispunjenom tragikomičnim događajima, koje su takođe obeležile jedno vreme.

SOMINA KROZ VJEKOVE

Gusle moje ponose i diko,
moga roda najdraža muziko,
da vas stavim polako na krilo,
da zapjevam što je nekad bilo!

Ja bih malo s vama razgovara,
šta je bilo kroz vremena stara
da zapjevam o Somini majci,
gdje su bili ljudi i junaci,
da zapjevam našoj omladini
i da nešto rečem o Somini,

kako su se mijenjale stvari
i šta su mi kazivali stari.

Kažu da su nekad kroz vremena
ovdje mnoga živjela plemena,
ostaci se i sad pronalaze
kroz vrletne klance i bogaze,
kad su bile borbe i ustanci
spas tražili u Somini majci,
tu su svoju unosili glavu
s mirom jeli korijenje i travu.

Pod najvišim vrhom u Somini
ravnica je u jednoj dolini,
tuda živa svud izvire voda,
Herceg Šćepan tu je vojevoda
pio vodu i njegova vojska

i posmatro brda crnogorska...