Ne žele Cijevnu u cevima

PODGORICA će odgovoriti Tirani na izgradnju malih hidroelektrana na reci Cijevni. Vlada Crne Gore je utvrdila da Albanija nije na vreme i kako treba odgovorila na sve njihove zahteve u vezi sa tim pitanjem. I dodaju da će ova tema biti aktuelizovana na predstojećoj sednici Međudržavne komisije Crne Gore i Albanije za saradnju u vodoprivredi koja je zakazana za 19. septembar.

- Iskazana je odlučnost da Crna Gora, nastavljajući da neguje prijateljske i dobrosusedske odnose kao jedan od temelja naše vanjske politike, dodatno pokrene sve raspoložive mehanizme - saopšteno je iz Vlade. - Međunarodne konvencije, direktive i protokoli su obavezujući za sve države potpisnice ovih međunarodnih akata i, na do kraja jasan način, uređuju međunarodne vodne odnose.

PROČITAJTE JOŠ: Gradska kotlarnica u Pljevljima radi suprotno zakonu

Aleksandar Perović, direktor Ekološkog pokreta "Ozon", kaže da je ovo zakasnela reakcija države.

- Slučaj Cijevne otkrio je sve ono što je bila praksa u prošlosti. Podsetiću na slučaj u vezi sa namerom Vlade Republike Srpske da gradi hidroelektrane "Buk Bijela" na Tari - dodao je Perović. - Vlada Crne Gore sarađuje sa komšijama samo kada su u pitanju trgovinski odnosi, ali kada je priroda u pitanju ta komunikacija očigledno nije na odgovarajućem nivou.

Naš sagovornik podseća da postoji Konvencija koja se bavi prekograničnim uticajima na životnu sredinu i ona obavezuje sve njene članice potpisnice da je poštuju. To znači da prilikom izgradnje bilo kakvih objekata na vodotocima koje imaju međunarodni značaj, poput Cijevne, moraju da konsultuju komšije.

Aleksandar Perović / Foto Ozon

- Očigledno da je i Vlada Albanije, kao i Crne Gore projekte malih hidroelektrana doživela kao sopstvene interese, gde ne konsultuju susedne zemlje. Svedoci smo da, iako su "male", te hidroelektrane mogu da naprave velike štete životnoj sredini - ocenjuje Perović. - Cijevna je jednim delom zaštićena kao spomenik prirode što podrazumeva odgovarajući plan upravljanja, kao i procenu rizika od dalje devastacije. Činjenica da ne postoji plan zaštite Cijevne pokazuje koliko je naša vlada zabrinuta za devastaciju reka i rečnih korita koja se dešavaju unutar Crne Gore, kao i za ovu koja se trenutno radi na teritoriji Albanije.

LICEMERJE

PEROVIĆ podseća da Cijevna protiče i kroz Crnu Goru, a u delu kod Podgorice, samo na jednom lokalitetu, ima čak pet-šest asfaltnih baza i to na samom koritu reke!

- Ovo je nažalost politička priča. Vlada Crne Gore je vrlo licemerna, jer priča o devastaciji reke u drugoj zemlji, dok ćuti na ono što joj se događa u svojoj - podseća Perović.

PROČITAJTE JOŠ: Knežević traži još 200 miliona evra odštete od Crne Gore

"KASAPLjENjE" REKE

PREDSTAVNICI "Grin homa" su obišli sporni teren i uverili se u "kasapljenje" reke. Jedna HE gradi se u gornjem toku, a druga u pograničnom mestu Tamara.

- U uspostavljanju cevi promera 130 cm, na dužini od 2,3 km i više, zapremina vode iznosi oko tri hiljade kubika vode, što će i tokom vodnog perioda zahvatiti gotovo svu količinu vode iz Cijevne. Ovde nisu uključene MHE na drugim pritokama, poput Cijevne Vuklitske, koje dodatno multiplikuju uticaj na donji tok Cijevne - kazala je Nataša Kovačević, predstavnica "Grin homa".