Putem predaka do katuna

TAMO gde su se njihovi preci svakog proleća izdizali iz drobnjačkih sela Pošćenja, Previša, Pridvorice, Petnjice i Dobrih Sela na katune smeštene podno Durmitora i Sinjavine, gde su sa stokom na bogatim pašnjacima provodili leta, a u kasnu jesen se istim putem vraćali sa letinom: mešinama sira, kacama skorupa, vrećama žita i krompira, sabrali su se u Vrtoč Polju, kod Tomaša Ćorovića i njegove braće, nekolike generacije ove familije i njihovi prijatelja. Svi oni bili su učesnici zanimljive manifestacije koju ova porodica tradicionalno organizuje pod nazivom "Putevima predaka".

Dok su jedni uživali u lepoti kraja, druge su privukli zvuci gusala i britki glas nenadmašnog narodnog guslara Boška Vujačića, dok su mlađi, puni adrenalina, učestvovali u polumaratonskoj trci, stazama kojima su hodili njihovi očevi i dede. Neki su rešili da samo "pruže korak" i prevale nimalo lakih dvadesetak kilometara.

Niko nije osetio umor, pa čak ni dve najmlađe učesnice, Cvijeta (10) i Vjera (8) Vodovar iz Beograda.

POD punom opremom i okupanog znojem, zatekosmo Đurka iz Kule, koji kaže da je poreklom iz Pive. Priznaje da ga vojvođanska ravnica nije mogla odvojiti od planine.

- Lepa je ravnica, ali su još lepši ovi krajevi koji plene nestvarnom lepotom. Potrošio sam pet i po sati da brzim hodom dođem do cilja, ostavljajući iza sebe zaista divne predele - dodaje Đurko.

Tu je i Marko Ćorović iz Nikšića, koji živi u Beogradu, gde je završio studije na Elektrotehničkom fakultetu.

- Došao sam na odmor u rodni kraj, da se sretnem sa dragim ljudima, nadišem čistog vazduha i nagledam ove čudesne lepote. Kad su mogli naši preci da prevale dugu trasu, valjda i mi, njihovi potomci, to isto možemo - dodaje Marko.

Đurko uživa na planini - Foto V. Kadić

ZAHVALjUJUĆI inicijativi Tomaša Ćorovića, ova neobična manifestacija traje već četiri godine.

- Imamo u familiji mnogo članova koji trče maratone i polumaratone, pa kad to čine po svetu, mogu valjda i stazama svojih predaka, koje takođe nisu lake. I kao što vidite - uspeli smo. Čak su i moje unuke kao najmlađe učesnice prošle deonicu - ističe s ponosom Tomaš. - Drobnjački katuni su odvajkada bili na Jezerima, gde je s jedne strane Durmitor, a s druge sinjavina. Svo malo i veliko hitalo je preko planine Ivice na svoje katune.

Tomaš Ćorović

JEDNA od dama koja je još ranije pregazila ovu stazu, Maja Vodovar, kaže da su i ovog puta, kao i prethodnih godina, mnogi osetili zadovoljstvo zbog osvajanja planine Ivice i druženja sa zaljubljenicima u rezak planinski vazduh, bistre vodotoke, cvetne livade, priče koje ih vraćaju u detinjstvo...

- Ovde se leče i duša i telo - priznaje Maja.

Start trke bio je u selu Pošćenje, u zaseoku Borova, ispred kuće Ćorovića, na nadmorskoj visini od 1.060 metara. Trasa dalje vodi pored etno-sela "Nevidio" (1.000 metara), kolskim putem kroz selo Petnjicu, prolazi se pored spomenika Vuku Karadžiću, odakle trka skreće na stari karavanski (plemenski) put i nastavlja na sela Previš i Godijelja. Uz planinu Ivicu izlazi se na prevoj i najvišu tačku trke na 1.650 metara. Potom se silazi Gluvim katunom, pa Bukovičkim gorom, kroz sela Gornja Bukovica i, kolskim putem, do Vrtoč Polja. Ova lepa manifestacija začinjena je vojničkim pasuljem, pesmom guslara i dečjim žagorom, koji se u ovim gorama, nažalost, čuje samo leti.

Guslar Boško Vujačić

GUSLE ORIJENTIR

Gusle su svetinja, starije su, po istraživanjima, i od hrišćanstva. One povezuju naše pretke sa nama, pričaju istinitu priču koju smo zaboravili. Preko njih, vraćamo naša sećanja. Obraćam se omladini sa molbom da nikad ne zaboravi gusle i našu epsku poeziju, jer će u njima naći orijentir iz magle u koju nas je Zapad uvukao. Mi smo jedinstven narod u svetu koji svoju istoriju ima u poeziji - kaže narodni guslar Boško Vujačić.