Može li Hrvatska da se nada skorom ulasku u “Šengen”?

ZAGREB

OD STALNOG DOPISNIKA

DAN pre dolaska nove predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Zagreb, iz Brisela je stigla vest da je Hrvatska završila tehnički deo posla za ulazak u šengenski prostor. To znači da su zadovoljeni svi kriterijumi kad je reč o čuvanju granica koje će, ulaskom Hrvatske, postati i evropske. To, međutim, ne znači da će Hrvatska skoro u "Šengen", jer je čeka politička odluka svih članica EU, koje su u šengenskom prostoru.

Pročitajte još: HRVATSKA: Zeleno svetlo za Šengen

Poređenja radi, ni Rumunija ni Bugarska još uvek nisu u "Šengenu", iako su pre više godina završile tehnički deo posla, a Holandija se i dalje protivi da one budu deo zajedničkog evropskog prostora.

Jedan od razloga je u tome što Evropa kontroliše koliko se sprovode vladavina prava i borba protiv korupcije, a procena je i Nemačke i Francuske da, na tom polju, Rumunija i Bugarska još ne zadovoljavaju.

Pročitajte još: Makron tera Grke iz "šengena"

Sa druge strane, i Hrvatska će u periodu koji sledi morati da dokaže da se u delo sprovode sve one obaveze koje je preuzela ulaskom u EU što, između ostalog, znači i poštovanje prava manjina. Slovenija je, nezadovoljna što Hrvatska ne sprovodi odluku arbitražnog suda, najavila da će blokirati ulazak u "Šengen", iako bi baš toj zemlji odgovaralo da komšije preuzmu kontrolu nad evropskim granicama.

Britanski Bi-Bi-Si objavio je reportažu koja ukazuje na činjenicu da hrvatski policajci silom teraju izbeglice koje dolaze iz BiH, tuku ih i otimaju im mobilne telefone, što kompromituje pravila koja treba da se sprovode na evropskim granicama, pa bi to dodatno moglo da ugrozi hrvatski ulazak u "Šengen".

U ovom trenutku, više od 6.000 policajaca danonoćno kontroliše kopnenu granicu Hrvatske i BiH, a kada Hrvatska uđe u "Šengen" upravo se na tom prostoru očekuje i najveći broj ulazaka i izlazaka putnika koji idu u Evropu i vraćaju se iz nje. Vrše se i velike pripreme i za sve ono što će se događati na granici Hrvatske i Srbije, s tim da hrvatska strana naglašava da je i do sada ostvarena dobra saradnja.

U ovom trenutku, nezahvalno je govoriti o tome kad je realno da Hrvatska pristupi Šengenu, ali se to može očekivati u roku od nekoliko godina. U optimalnoj varijanti čak i dogodine, pošto prestane hrvatsko predsedavanje, ili do kraja 2024. godine, dok traje mandat sadašnje komisije.

MOR: HRVATSKA DA PRIZNA ZLOČINE U NDH

AMBASADOR Izraela u Zagrebu Ilan Mor pozvao je Hrvatsku da prizna zločine počinjene u NDH, koji, kako je rekao, treba da postanu i predmet izučavanja u obrazovnom sistemu.

- Morate se suočiti s tim - poručio je Mor u intervjuu za N1 televiziju. - Preuzmite odgovornost za buduće generacije. Recimo istinu o onome što se na ovim prostorima dogodilo između 1941. i 1945. tokom Nezavisne Države Hrvatske.

Upitan kako se oseća kada prolazi zagrebačkim ulicama i vidi svastiku ili ustaško slovo "u", Mor kaže da ga to rastužuje.

- Važno je da srednjoškolci posete Jasenovac - rekao je izraelski diplomata. - Važno je da znaju istorijsku istinu. Svastici i ovom slovu 'U' nije mesto u školi, vladi ni državi.

MODERNIZOVANA GRANICA

TEHNIČKI deo posla za Hrvatsku je bio veoma komplikovan, uključivao je i obnovu mnogih aerodroma, a sa evropskim novcem policija je dobila i najmoderniju opremu za kontrolu granica danju i noću.