PRIŠTINA TRAŽI DEMARKACIJU SA CRNOM GOROM: Ramuš hoće Čakor i Kulu!

PREDSEDNIK vlade lažne države Kosovo Ramuš Haradinaj najavio je ponovo otvaranje stare priče o demarkaciji sa Crnom Gorom. On je na "Fejsbuku" objavio da će se uskoro sastati komisije Kosova i Crne Gore, kako bi ponovo razmotrile ovo pitanje.

- O pitanju ponovnog razmatranja sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom razgovarao sam s mojim crnogorskim kolegom Duškom Markoviće. Kosovo i Crna Gora su spremne da formiraju komisije za razmatranje demarkacije u pravcu Kule i Čakora - napisao je Haradinaj.

Sporazum o demarkaciji između Podgorice i Prištine, koji je potpisan u Beču 26. avgusta 2015. godine, stupio je na snagu 4. juna prošle godine. Reč je o međi (oko 79 kilometara) koja je bila utvrđena Ustavom SFRJ iz 1974. između južne srpske pokrajine i tadašnje Republike Crne Gore. Od početka priče o demarkaciji Haradinaj je tvrdio da je "Kosovo" potpisima Hašima Tačija i Filipa Vujanovića "izgubilo nekoliko hiljada hektara zemljišta". Sporazum je, inače, bio jedan od poslednjih uslova Evropske unije za liberalizaciju viza "Kosovu". Učlanjenjem Crne Gore u NATO činilo se da je na ovo pitanje stavljena tačka, ali je iz Alijanse još ranije poručeno da oni nemaju direktnu ulogu kada se radi o demarkaciji granica, čak ni među svojim članicama.

Pročitajte još - Na Čakoru se pita samo Priština?

"Novosti" su uputile pitanje Vladi Crne Gore vezano za najnoviji stav Haradinaja, ali odgovor još nismo dobili.

Strahinja Bulajić, poslanik Demokratskog fronta, kaže za naš list da je sve ovo u službi stvaranja "velike Albanije".

- Albanski političari pokazuju da su za taj cilj spremni da "žrtvuju" i "veliko prijateljstvo" sa Crnom Gorom - ocenjuje Bulajić. - Mogu i dalje da zatvaraju oči, ali stvaranje „velike Albanije“, potpomognuto od strane ključnih zapadnih zemalja predvođenih SAD, očigledno ulazi u finalnu fazu. Jedan deo prostora Crne Gore, naseljen pretežno albanskim življem želi da se priključi takvoj državi. S tim u vezi, jedino se i može posmatrati najava o "potrebi" za ponovnom demarkacijom kod Čakora i Kule.

Zemljište na Čakoru / Foto Arhiv VN

Ovaj granični problem počeo je da se javlja 1999. godine, svega par meseci posle NATO bombardovanja SRJ, kada su pripadnici Kfora srušili put na Čakoru, od Murina prema Peći i na nekoliko mesta postavili piramide koja su za snage međunarodne zajednice bila linija razgraničenja Crne Gore i Kosova. Ali taj posao je izveden na štetu Crne Gore, jer su one postavljene 850 metara unutar njene teritorije!

Pročitajte još - Crna Gora pruža ruku Haradinaju

Ramuš Haradinaj je i ranije na "Fejsbuku" iznosio stavove o demarkaciji tvrdeći da je 17 odsto teritorije Crne Gore bilo upisano u katastarske registre "Kosova". Od srpskog korpusa u Crnoj Gori usledio je odgovor uz podsećanje na 1913.godinu kada je Metohija sa Peći bila u sastavu Crne Gore.

PROBLEMI SA MEĐOM

TENZIJE na tom prostoru počele su da rastu 2009. kada su u okolini Rožaja, na putu za Peć, kosmetski Albanci uništili i uklonili obeležja države Crne Gore. Oni su tvrdili da oko hiljadu hektara zemljišta na području planine Žljeb, pripada "Kosovu". Potom su usledili protesti stanovnika Peći, Istoka, Đakovice i Dečana koji su tražili da koriste katune na crnogorskoj strani Čakora.

ZA PODGORICU PRIČA ZAVRŠENA

IZ MUP Crne Gore "Novostima" je saopšteno da je Sporazumom o demarkaciji predviđeno da se u roku od dve godine, od njegovog stupanja na snagu, izvrši obeležavanje ovim dokumentom utvrđene "državne granice". To znači da je za zvaničnu Podgoricu ova priča završena.