JUSOVAČA CRNOGORSKO SUDILIŠTE

JUSOVAČA". Zloglasni zatvor od oko tri hiljade metara kvadratnih koji od nastanka pa do "nestanka" nije menjao namenu. Smešten je u podgoričkom naselju Drač, a ime "Jusovača" dobio je u 19. veku po Jusufu Mučinu Krniću zvanom Jusuf-beg, koji je kao zapovednik policijske stanice omogućio da se tamnica proširi i dogradi. Posle Jusove smrti, njegovi potomci su prodali zatvor tadašnjim vlastima za 150 napoleona, a potom ga pretvorili u Kazneni zavod za robijanje političkih zatvorenika. Danas je to ruina koja preti da se cela oburda.

U "Jusovači" odavno nema robijaša, osuđenika, ali ona pamti mnoge tragedije, užasne sudbine ljudi i celih porodica, mučenja. Svaki njen kamen natopljen je ljudskom krvlju ili suzom.

TOKOM turske vladavine, u njoj su tamničeni najviđeni Crnogorci i iz nje odlazili na gubilišta, da bi u 20. veku postala "dom" za političke protivnike knjaza i kralja Nikole I Petrovića, pa za pristalice Narodne stranke - klubaša, studenata, zagovornika i ujedinjenja sa Srbijom, da bi koju godinu kasnije postala mesto za pristalice odbeglog kralja Nikole, federaliste, antifašiste. Komunisti su ga nakon Drugog svetskog rata nazvali "školom slobode". Trajao je on i u njihovo vreme, negde do kraja sedamdesetih.

- Ceo vek prolazim pored ovog kazamata u kome su životom platili mnogi časni ljudi. Još mi u ušima odzvanjaju jauci koji su se čuli iz zloglasne tamnice - priča, za "Novosti", vojvoda Mileta Pavićević, koji stotinak metara dalje stanuje. - Iza ovih rešetaka mučeni su Lazar Sočica, vitez pravoslavlja Veselin Šijaković, kao i Vuko Karadžić, otac Radovanov, koji danas tamniči u haškom kazamatu. Moj stric Veljko ovde je robovao 15 godina, i to samo zbog antikomunističke ideologije. Bio je za kralja, Ravnogorski pokret, odan veri pravoslavnoj, uostalom, kao i cela moja familija. Stavljani su na najteže muke, ne bi li ih prevaspitali, ali u tome nisu uspevali. Kao i svuda, pa i u ovom zatvoru bilo je časnih ljudi koji su radili. Pominju se i danas imena Milovana Garića i Blaža Jankovića.

Naš sagovornik podseća na jedan događaj koji se odigrao u turskoj Podgorici.

Obrušeni delovi nekadašnjeg zloglasnog zatvora

- Juso je mnoge porodice u crno zavio. Na megdan ga je zvao i vojvoda Marko Miljanov, kome nije bilo teško da na konja dođe sa Meduna u Podgoricu, ali se Turčin nije smeo pojaviti glasovitom junaku. Hteo je Marko da se na viteški način obračuna sa njim, ali mu se nije dalo. Međutim, to je pošlo za rukom njegovom rođaku Peru Ivanovom Popoviću, koji ga je ubio iz puške na pazarište, gde se sada nalazi Pogrebno preduzeće u centru Podgorice. Bilo je to 7. oktobra 1874. godine. Taj događaj ozlojedio je podgoričke Turke, koji su napravili surovu odmazdu nad Crnogorcima.

REPORTER "Novosti" uverio se u jezivo zdanje nekadašnjeg zatvora koje propada naočigled Podgoričana. Srušeni krov, oronule zatvorske zidine, osmatračnice i ćelije, smrad, smeće, psi lutalice, samo su deo sablasnog prizora, posebno noću. U gornjem delu zatvora nalazile su ćelije, u koje je moglo da stane i do stotinu zatvorenika, a u donjem samice bez prozora površine šest kvadrata.

Pročitajte još: Bijelom Polju obećani zatvor u - Mojkovcu

- Najavili su ovi što vode grad da će "Jusovaču" popraviti. Možda je vrate u prvobitnu funkciju jer su nam zatvori postali tesni. Posebno nedostaju za političke neistomišljenike i nas koji baštinimo ravnogorsku ideologiju - kaže sarkastično Pavićević. - "Školu slobode", kako su "Jusovaču" zvali komunisti, moraće još neko da prođe.

JUSUF

Jusuf Mučin Krnić je bio moćan čovek. Imao je velike posede u Podgorici i veliki broj stoke. I upravo je Pero Ivanov, koji mu je došao glave, bio kod njega čobanin. Juso je bio snabdevač hrane za vojsku, a kada je ubijen u 63. godini obavljao je posao policijskog i vojnog zapovednika za Podgoricu.