MERE TAJNOG NADZORA U CG: Špijuni su među nama

MERE tajnog nadzora koje država sprovodi nad "sumnjivim osobama" postale su toliko javne da se o njima u Crnoj Gori priča gotovo na svakom koraku. Više se ne zna ko koga prisluškuje, prati. Sve je počelo aferom "Listing", pre nekoliko godina, ali je svojevremeno pravi šok izazvala afera praćenja i prisluškivanja stranih dilomata, posebno iz zemalja članica NATO!

Ne zna se tačno koliki je broj podvrgnutih ovom vidu "državne kontrole". Uprkos "pokrivenosti terena" i dalje mnoga ubistva ostala su nerasvetljena, kao i napadi na novinare, podmetanje bombi ispod vozila, nasilja, krađe.

"Novosti" su pokušale da dobiju odgovor u vezi sa ovom temom, ali smo kod nadležnih sudskih instanci, Uprave policije i parlamentarnog Odbora za odbranu i bezbednost naišli na zid ćutanja. Jedino su iz Višeg suda u Bijelom Polju saopštili da je prošle godine pod merama tajnog nadzora bilo novih 16 osoba.

Pročitajte još - Lideri Demokratskog fronta traže objašnjenje za praćenje i prisluškivanje

- Nakon što je 2010. godine zakonskim izmenama uvedena mogućnost primene mera tajnog nadzora na više stotina ljudi u Crnoj Gori, stekao se utisak da će ovaj mehanizam doprineti efikasnijem radu nadležnih službi. Ovim izmenama zakona uveden je čitav niz novih pravila - kaže za "Novosti" Vladan Raičević, magistrant na Fakultetu za bezbednost i kriminalistiku u Beogradu. - Međutim, postavlja se pitanje: da li se ta pravila poštuju, te da li se krše Ustavom zagarantovana prava građana, kada je u pitanju sprovođenje pomenutog mehanizma?

Raičević dodaje da Zakonik o krivičnom postupku predviđa mere tajnog nadzora i uslove za njihovu primenu ako postoje osnovane sumnje da je neko sam ili u saučesništvu uradio, radi ili se priprema za krivično delo. On objašnjava da se mere tajnog nadzora mogu odrediti ako se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi, ili bi njihovo prikupljanje zahtevalo rizik i ugrožavanje života ljudi.

Vladan Raičević Foto DF

Zakon obavezuje nadležne da sve građane koji su bili pod merama tajnog nadzora, a nisu krivično procesuirani - obavesti o preduzetim radnjama i omogući uvid u prikupljeni materijal.

- Već tu se otvaraju brojne neregularnosti, jer od početka primene praksa je pokazala da svaki drugi nadzirani građanin nije krivično procesuiran, niti obavešten o sprovedenom nadzoru čime se krše Ustavom zagarantovana prava na privatnost, Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i Zakonik o krivičnom postupku - objašnjava Raičević.

Bivši član skupštinskog Odbora za bezbednost Nebojša Medojević, kaže, za "Novosti", da poseduje službeni dokaz da se u fiokama Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) nalazi dosije o njemu.

Pročitajte još - CG: Policija prisluškuje telefone, prati i mejlove?

- To je na moje insistiranje zavedeno u arhivi Odbora čiji sam član bio. Mere tajnog nadzora nisu samo prisluškivanje telefona nego i kontrolisanje mejlova koji se šalju i primaju, tajno fizičko praćenje, prisluškivanje razgovora na ulici, kafani, prodavnici, bolnici, poslu - kaže Medojević. - Načinom na koji se one uvode krši se zakon kao i osnovna ljudska prava. Ne znate ko vam "kopa" po privatnom životu dok ste recimo, sa ženom i decom u kući ili u bioskopu, devojkom, jer o tome niste obavešteni. A trebalo bi da postoji odluka tužilaštva.

Nebojša Medojević Foto DF

GDE JE "JAGUAR"?

NEBOJŠA Medojević podseća na mobilnu vojnu opremu za prisluškivanje "jaguar" koja je nestala sa raspadom bivše SiCG. To je sistem britanske proizvodnje pomoću kojeg se prati 5.000 telefonskih razgovora u minutu, na daljinu i do 100 kilometara. "Jaguar" prati bežičnu komunikaciju i onu pomoću žice, dok osoba koja se prati locira se u prečniku od pet metara. Pre nekoliko godina ANB je nabavila sistem za prisluškivanje "kobra", američko izraelske proizvodnje, koji u minuti pokriva 27.000 telefonskih razgovora i SMS poruka.