Drobnjaci brane svetinju od svojih

PODIGLE su se ovih dana tenzije u drobnjačkom selu Dubrovsko kod Šavnika, kada je grupica nedobronamernih bratstvenika pokušala da ospori vlasništvo nad seoskom Crkvom Svetog velikomučenika Georgija, koja, kao i sve druge u tom kraju a i šire, pripadaju Eparhiji budimljansko-nikšićoj. Bilo je i teških reči, uvreda, pretnji, da bi epilog bio sabranje oko 500 ljudi koji su stali u odbranu hrama od jurišnika Miraša Dedeića.

- Hram je za sve otvoren, ali ne i za lažno Miraševo sveštenstvo - poručio je episkop budimljansko-nikšićki Joanikije.

Ova nemila dešavanja bila su povod da se oglasi najuža porodica upokojenog sveštenika SPC Mira Božovića - Milutin, Tomislav, Luka i Ljubomir Božović. Oni su, zajedno sa svojim porodicama, sa žaljenjem dočekali vest da je Crkva Svetog velikomučenika Georgija u njihovom selu Dubrovsko, umesto svetog mesta hrišćanskog i bratskog molitvenog okupljanja i saborovanja, postala povod za bratsku neslogu, omrazu, razdor i otimanje.

Pročitajte još: DROBNjACI NE DAJU SVETINjU: Raskolnik Dedeić bi da im otme crkvu

PORODICA Mira Božovića navodi da je on bio nadležni paroh u ovom kraju do šezdesetih godina prošlog veka. Otac Miro, pored ostalih hramova predatih mu na staranje, brinuo je i o hramu u selu Dubrovsko sve do upokojenja 1992. Sahranjen je u porti ovog hrama, podignutog s ljubavlju i verom meštana, koji su bili vernici SPC, te su je kao takvu ostavili u amanet potomcima.

- Imajući u vidu da je naš pokojni otac, đed, prađed i svekar sveštenik SPC Miro Božović kraj Drugog svetskog rata dočekao kao nadležni paroh ove crkve, kao i većine okolnih crkava u drobnjačkom kraju, i na toj dužnosti je bio sve do početka pedesetih godina prošlog veka, i da je od svog penzionisanja šezdesetih do upokojenja o ovoj crkvi brinuo i u čijoj porti je i sahranjen, i to uz sasluženje tadašnja tri eparhijska sveštenika SPC i uz zvona koja su se tom prilikom posle više crnih decenija u selu oglasila, smatramo se među najpozvanijima da se povodom ove pometnje oglasimo i posvedočimo, i pred Bogom i pred rodom i svim ljudima da je crkva u selu Dubrovsko - jedino i neosporno crkva SPC. Dakle, crkva Eparhije budimljansko-nikšićke. Da nije tako, naš pokojni otac, đed, prađed i svekar, odškolovan u Cetinjskoj bogosloviji SPC, ne bi ni bio postavljen za paroha ove crkve u svom rodnom selu - navode Božovići.

Prota Miro ispred svoje kuće sa sinovima i snahama - Foto Porodična arhiva / Prota Miro Božović

PODSEĆAJU da su, u vreme kada je u selu crkva sagrađena, tu živeli jedino Srbi, i nije bilo drugih vernika osim SPC.

- Oni su ovu crkvu, za sebe i svoje verske potrebe, odvajajući od svoje sirotinje sazidali, i tome je namenili, i u amanet svima nama takvu ostavili. Ukoliko se u međuvremenu etnička, ili kakva druga struktura u selu Dubrovsko promeni, ukoliko neki meštani ovu crkvu i veru više ne budu smatrali svojom, i imaju potrebu za svojim crkvenim objektom, neka oni tom svojom ljubavlju i verom sebi svoju crkvu u selu sazidaju, a ne da ulaze u sukob sa svojim i našim precima i da se otimaju za ovu prađedovsku i đedovsku muku i sirotinju - zaključuju potomci upokojenog sveštenika SPC Mira Božovića.

KTITOR NIJE VLASNIK

- U vreme kada je sagrađena crkva, meštani našeg sela su očigledno znali da građevinu kao crkvu ustrojava episkop, po pradavno ustrojenim i neoborivim kanonima, i da nikakvim prilozima niko, pa ni selo, ni car, ni bogataš, ne postaje vlasnik, ni posednik crkve, već jedino ktitor, dobrotvor, ili priložnik. Dakle, ti naši preci su se sabrali oko te želje da imaju svoju crkvu u svom selu, prikupili su sve što su mogli i imali, sagradili, ali ona nije samim tim postala crkva, nego su se morali obratiti nadležnom u to vreme crkvenom velikodostojniku - navode Milutin, Tomislav, Luka i Ljubomir Božović.