Vojnik Stajić je, praktično, žrtvovan?

DVE decenije od agresije NATO na Srbiju i Crnu Goru i prve žrtve pripadnika Vojske Jugoslavije Saše Stajića iz Beograda u kasarni "Danilovgrad" otvara se pitanje da li je pogibija ovog mladića mogla biti izbegnuta. Radan Nikolić, predsednik Udruženja boraca ratova od 1990. Crne Gore, saopštio je u utorak da je vojnik Stajić "praktično žrtvovan postavljanjem na stražu, koja ga nije sledovala".

- Znam da će ovo najviše pogoditi njegovog oca Dušana, koga lično poznajem, jer sam sa njime više puta do sada polagao cveće na spomenik. Jednom mi je u očaju rekao da nema više dece i da ne zna da li će mu kada umre više iko posećivati mesto stradanja njegovog jedinca Saše - kaže Nikolić. - Lično sam o Sašinoj pogibiji razgovarao sa starešinama kasarne, koji su potvrdili da je komandni kadar znao da će taj vojni objekat biti meta NATO napada. I pored svega, umesto da Stajić bude izmešten sa ostalim vojnicima, njega nadležni iz ko zna kojih razloga postavljaju za stražara.

Zbog navedenog, Nikolić javno postavlja pitanje, da li iza svega postoji prikrivanje krivice za pogibiju Saše Stajića i mogu li se budući vojnici Vojske Crne Gore na odsluženju vojnog roka poveriti takvim starešinama.

Nikolić je podsetio na još tragičnih događaja u danilovgradskoj kasarni.

PROČITAJTE JOŠ - Posledice NATO bombardovanja biće preispitane u UN (VIDEO)

- Od ukupno devetorice vojnika, čija su imena upisana na spomeniku u toj kasarni, njih petorica, uključujući i Sašu Stajića, poginula su u krugu kasarne zbog grubih propusta njihovih starešina. Od bojeve mine koja se pod nerazjašnjenim okolnostima našla među minama za obuku, 1993. poginuli su vojnici Zoran Jovović iz Plužina, Darko Rašović iz Zete, Slobodan Bojić iz Obrenovca i Aleksandar Batorija iz Novog Sada. Istargu i sudski postupak, roditelji poginulih ocenili su kao farsu kako bi se izbegla odgovornost pojedinih vojnih starešina.

Radan Nikolić i Milutin Džuver

IZMEŠTANjE SPOMENIKA

NIKOLIĆ je najavio pokretanje inicijative da se svi spomenici podignuti u slavu poginulih boraca u ratovima od 1990. a nalaze se u kasarnama, izmeste kako bi mogli nesmetano da ih obilaze.

- U nedelju smo imali slučaj kada Milutinu Džuveru nije bilo omogućeno da položi cveće na spomenik u Maslinama u Podgorici na kome je ispisano ime njegovog sina Boža, koji je kao vojnik na odsluženju roka, 1998. godine, poginuo u Đakovici od albanskih terorista - naglašava Nikolić.