I Albanija da preuzme odgovornost o reci Bojani

STANjE na Bojani mnogo je povoljnije nego godinu pre, konstatovano je na konsultativnom saslušanju predstavnika Uprave za vode i "Morskog dobra" na Odboru za turizam, poljoprivredu i prostorno planiranje. Sada je važno, preporučeno je, da se reši pitanje deponija, podstakne dijalog sa Albanijom, ali i finansiranje projekata koji će regulisati tok reke na duži period.

Pre godinu članovi Odbora pokrenilu su priču o regulaciji toka reke Bojane, pa odlučili da provere šta je u međuvremenu urađeno. Od 260.000 kubika nanosa uklonjeno je više od polovina - 150.000, pa ove godine nije bilo zatvaranja rukavca reke - kaže Damir Gutić, direktor Uprave za vode. - Radovi se izvode planiranom dinamikom, bez nepredviđenih zastoja i uz stalni nadzor.

PROČITAJTE JOŠ - Tone otpada na dnu Bojane

Javno preduzeće "Morsko dobro" za projekat regulacije Bojane opredelilo je 220.000 evra prema odluci Vlade, te dodatnih 50.000 i 70.000 evra iz prihoda preduzeća.

- "Morsko dobro" je za protočnost rukavca uplatilo prošle i ove godine 320.000 evra - naveo je direktor Predrag Jelušić.

I monitoring reke sada je bolje regulisan, pa se vodostaj meri četiri puta godišnje. Taj posao poveren je Hidrometeorološkom zavodu.

- Pokazuje se da projekat bagerisanja daje rezultate, ali treba imati u vidu klimatske promene, pa vodostaj reke u raznim periodima varira. Dobro je što smo preko evropskih fondova dobili novac za postavljanje nove stanice i opreme, pa ćemo svakodnevno imati precizna merenja o protoku reke, istakao je Luka Mitrović, direktor Hidrometeorološkog zavoda.

PROČITAJTE JOŠ - SPREČENA KATASTROFA: Bageri otvaraju ušće Bojane

Poslanika Gencija Nimanbegua interesovalo je da li u budžetu za narednu godinu ima novca za nastavak projekta, ali i šta je sa postavljanjem privremenih objekata na Adi.

- Između 450 i 550 privremenih objekata je na Adi, oni idu sve više u vodu čime sužavaju protočnost Bojane - konstatovao je Nimanbegu.

Odluka o postavljanju privremenih objekata je u nadležnosti Ministarstva turizma, a "Morsko dobro", kaže Jelušić, samo realizuje utvrđeno.

- Prostorno-planska dokumentacija definiše da desna strana Bojane mora biti valorizovana, ali da gotovo čitava strana mora biti izuzeta od izgradnje i postavljanja takvih objekata - pojasnio je Jelušić.

Poslanica Daliborka Pejović naglašava da je Bojana problem ne samo Crne Gore već i Albanije, ali konstatuje da nema volje da se reše otvorena pitanja.

- Meni se čini da memorandumi o razumevanju neće previše pomoći kao jedna vrsta deklaracije da se reše ova konkretna pitanja. Zato moramo ići na jedan malo konkretniji dijalog da bismo rešavali ovako važne probleme.

Za poslanika Mirsada Murića ključno je šta sa materijalom koji se radi protočnosti reke odlaže u blizini obale.

- Zagađujemo prostor koji pripada drugim živim bićima - kategoričan je Murić.

Damir Gutić iz Uprave za vode je naveo da deponija ne zauzima mnogo prostora, ali je krajnje rešenje u rukama Vlade.