Marijine lutke iz mašte

RADOST devojčicama širom sveta stotinama godina donosi jedan poklon - lutka. Danas su to lutke od plastike, gume, vinila, lutke koje se pokreću, ponavljaju jednostavne rečenice, imaju svoju garderobu, šminku, ljubimce, sve su slične jedna drugoj, kreirane i proizvedene u velikim industrijama igračaka. Naspram njih su maštovitije, mekše, nežnije, originalnije, unikatne lutke za koje je dovoljno ono što nađemo u kući: nekoliko krpica, vata, perlice, žica, dugmići... Treba nam i malo veštine i talenta, maštovitosti i ljubavi, i dobićemo lutke u koje će se svaka devojčica lako zaljubiti i koje će postati nerazdvojni deo njihovog odrastanja.

Pročitajte još: Sašila i poklonila oko 1.000 lutaka

TAKVE lutke pravi i kreira četrnaestogodišnja Marija Urdešić, vredna učenica devetog razreda osnovne škole u Radovićima na Luštici, u tivatskom delu poluostrva. Njene su lutke heklane od vune i konca. Tu staru veštinu naučila je od majke, lutke je pravila za sebe, onda ih je poklanjala, a sada ih već i prodaje.

- Kada počnem da radim znam kako bi lutka trebalo da izgleda, ali desi se da ne ispadne baš tako. Promenim nešto u toku rada i moje lutke dobiju drugačiji izraz od onog koji sam zamislila, a onda ih drugačije i obučem - priča Marija.

Najteže joj je bilo da nauči da napravi glavu lutke, a kada je u tome uspela, sve drugo je bilo mnogo lakše.

Pročitajte još: Krpene umesto skupocenih lutaka

- Sve moje lutke se razlikuju ne samo po boji kose i odeći, nego i po izrazu lica - objašnjava Marija, i dodaje da je napravila stotinak lutaka, ali joj je još najdraža ona prva, Madam Mimi.

OVA svestrana i talentovana devojčica sama šije i odeću za svoje lutke, a pravi za njih i minijaturni nameštaj od kartona, komode, ležajeve, pa svemu doda i pregrade za nakit.

U kolopletu stvaranja, kreiranja, igre, radosti, postojao je trenutak koji je Mariji, priznaje, teško padao.

- Bilo mi je u početku teško da se odvojim od lutke koju napravim, a onda sam pomislila da će ona i nekom drugom detetu doneti mnogo radosti kao i meni, pa se sada lakše odvajamo - kaže Marija uz osmeh.

UMETNIČKA ŽICA

DA je dečja mašta nepresušna ova vredna devojčica, koja sebe u budućnosti vidi kao modnu kreatorku, potvrđuje novim interesovanjima. Od vune i konca pravi futrole za telefone, pernice, kreira i nakit... U porodici koja slovi za onu u kojoj se s generacije na generaciju prenosi neka "umetnička žica" podržavaju Marijin san. Otac i majka, premda su lepo i slikali i vajali, nisu umetnost odabrali kao poziv ali starija sestra Tina jeste, ona je već diplomirala na FLU Trebinje. Želimo obema mnogo uspeha.