Da se Vlasi ne dosete

Srbima se, pozivajući se na falsifikovane istorijske činjenice, šalje politička poruka da su, za razliku od „starosedelaca“ Bošnjaka, „dođoši“ vlaškog porekla i podstanari bez ikakvog korena na bosanskoj zemlji. U skladu s tim oni nemaju prava na bilo kakvu samostalnu državnu tvorevinu na ovom prostoru

Reči iz naslova je autor ovog teksta prvi put davno čuo, kao dečak u rodnom Sarajevu, i njihov smisao, baš kao i sama reč Vlasi mu tada, naravno, nisu bili jasni. Od bake, inače Čačanke sa višedecenijskim životnim „stažom“ u Bosni i Hercegovini, stiglo je objašnjenje da je reč Vlah uvredljiv naziv Muslimana za Srbe, koji je uglavnom upotrebljavan pre pobede partizana i oslobođenja naše zemlje. Dati odgovor me je tada zadovoljio iako u to vreme nisam znao ni ko su Vlasi, ni zbog čega Muslimani pripadnike mog naroda nazivaju tim imenom.

LEGITIMIZACIJA UVREDE

Godine su prolazile, ali ne pamtim da sam ikad u brojnim razgovorima sa poznanicima i prijateljima Muslimanima od njih čuo da su upotrebili izraz Vlah. Bilo je to, doduše, vreme života u „bratstvu i jedinstvu socijalističke Jugoslavije“ kada se svuda, a naročito u višenacionalnoj Bosni i Hercegovini, dobro pazilo da se pred pripadnicima drugog naroda ne načini neki kažnjivi „nacionalistički greh“ koji bi mogao da ima opasne posledice. Jasno je da je u takvim okolnostima bilo nezamislivo da ova reč prodre na javnu scenu, odnosno u dobro kontrolisane medije, što, međutim, ne znači da pripadnici kasnije konstituisane bošnjačke nacije nisu i tada u međusobnim privatnim razgovorima „čašćavali“ Srbe nazivom Vlasi.

Dolazak „višestranačke demokratije“, a pogotovo kasniji krvavi rat – koji je ne samo doveo do teritorijalne etničke podele već i stvaranja čvrstog psihološkog zida među narodima BiH – oslobodili su dotad pritajene duhove i omogućili legalizaciju ovog uvredljivog naziva, kojim je sve više Bošnjaka izražavalo netrpeljivost ili otvoreni animozitet prema Srbima i – kako se često može pročitati u komentarima na društvenim mrežama – njihovoj „šumskoj genocidnoj tvorevini Republici Srpskoj“.
Zbog toga ne treba da predstavlja iznenađenje što je i jedan visoki bošnjački zvaničnik, preciznije rečeno najviši funkcioner Islamske verske zajednice u BiH reis ul ulema Husein Efendija Kavazović, u obraćanju sunarodnicima u Švajcarskoj u junu 2016. godine, apelovao na njih da se registruju i glasaju na predstojećim lokalnim izborima u Srebrenici za svoga kandidata Ćamila Durakovića „kako ne bi dozvolili da Vlah vlada ovim gradom“.

„NAUČNA“ PODLOGA

Mada su mnogi ovu Kavazovićevu izjavu doživeli kao neprihvatljivu uvredu izrečenu od strane visokog verskog funkcionera, reis ul ulema je samo ogolio ono što je već postalo sastavni deo novog oficijelnog bošnjačkog državno-verskog pogleda na istoriju Bosne i Hercegovine i njenih naroda, naravno u funkciji ostvarivanja političkih ciljeva u budućnosti. Ta „istina“ je dobila „naučnu podlogu“ putem koje je trebalo objasniti da su današnji Srbi na prostoru Bosne i Hercegovine zapravo potomci Vlaha, romanizovanih stanovnika Balkana, koji su posle dolaska Slovena, sa prostora današnje Rumunije u svojim stočarskim seobama u prvoj fazi naseljavanja stigli u tadašnju srednjovekovnu bosansku državu, da bi ih kasnije i Turci u 14. i 15. veku, zbog potrebe popunjavanja ratovima opustošenog Bosanskog sandžaka, doveli na teritoriju današnje dejtonske BiH.

Pročitajte još - Rumuni nam prete vetom zbog Vlaha

Jasno je naravno da ova „naučna istina“ nije originalno bošnjačko otkriće već samo modifikovana varijanta već poznate priče hrvatskih „frankovaca“ sa kraja 19. i početka 20. veka o „vlaškom nakotu na hrvatskoj zemlji“, koja je kasnije dobila epilog u Pavelićevom i Tuđmanovom „rešavanju“ ovog problema. Logično je što bošnjački istoričari, poput sada već pokojnog člana Bošnjačke akademije nauka Ibrahima Pašića (preminuo 2017. godine), u obrazlaganju svojih argumenata nisu spominjali „hrvatska iskustva“, već su naprotiv poručivali kako naziv Vlasi ne može biti uvredljiv za bosanske Srbe, koji su u tom pogledu izmanipulisani od strane „velikosrpske propagande“.

SRBIZACIJA BOSANSKIH PRAVOSLAVACA

„Ni u jednom defteru ili u bilo kom drugom osmanskom izvoru reč Vlah nije pogrdan naziv za bosanske Srbe kako se u novije vreme u srpskim naučnim krugovima smatra. U 19. veku pod uticajem velikosrpske propagande u interesu stvaranja Velike Srbije ova reč se počela tumačiti kao pogrdan naziv za bosanske Srbe“, objasnio je Pašić u tekstu objavljenom 7. septembra 2016. u sarajevskom listu „Stav“.
Bosanskim Vlasima je, prema Ibrahimu Pašiću, putem tajne propagande nametana srpska nacionalna svest kako bi se realizovao željeni cilj – srbizacija BiH.
„U Sarajevu je 1863. godine osnovano tajno društvo za iskorenjivanje naziva Vlah, a uvođenje naziva Srbin. Osnovali su ga i vodili srpski popovi, trgovci, učitelji. Delovali su tajno iz razloga što bi javno promovisanje i uvođenje u etničku nomenklaturu naziva Srbin nedvosmisleno ukazivalo na politički motivisanu srbizaciju bosanskih pravoslavaca i teritorijalne pretenzije prema BiH. Preimenovanje bosanskih Vlaha u Srbe poteklo je od politički motivisanih Srbijanaca u kontekstu srbizacije BiH čija je poslednja politička posledica stvaranje Republike Srpske.“
Tako smo mogli da saznamo da bez „perfidne srbijanske propagande“ danas verovatno ne bi bilo ni Srba na prostoru BiH, a samim tim ni „remetilačke tvorevine“ – Republike Srpske. Ipak, suština bošnjačke istorijske nauke u odnosu prema prošlosti Srba na prostoru današnje BiH može se najbolje videti kada se pročitaju kategorični zaključci direktora Orijentalnog instituta u Sarajevu Ahmeda Aličića (preminulog 2014) koga je Pašić citirao u već spomenutom tekstu objavljenom u „Stavu“: „Današnji bosanski pravoslavci i katolici su 100 odsto vlaškog porekla. Kako pravoslavlja nije bilo u Bosni do dolaska Osmanlija, današnji pravoslavci, alijas Srbi, isključivo su poreklom Vlasi. Prema tome pravoslavlje nije istorijska religija srednjovekovne bosanske države, a kako su Srbi kao narod u Bosni postali tek nakon Austrougarske okupacije, jasno je da ni današnji Srbi, jer njih kao narod određuje isključivo pripadanje pravoslavlju, nisu istorijski narod ove zemlje. Kao narod nemaju ni jednu drugu istorijsku ili društvenu odrednicu. Njih su sa sobom vodile Osmanlije i naseljavale tamo gde je nedostajalo stanovništvo.“

GRAĐANSKI RAT I AGRESIJA

Jasno da jasnije ne može biti. Srbima se, pozivajući se na falsifikovane istorijske činjenice, šalje politička poruka da su, za razliku od „starosedelaca“ Bošnjaka, „dođoši“ vlaškog porekla i podstanari bez ikakvog korena na bosanskoj zemlji. U skladu s tim oni nemaju nikakvog prava na bilo kakvu samostalnu državnu tvorevinu na ovom prostoru, pa ih, ukoliko ne žele da se zadovolje statusom građanske (bolje rečeno nacionalne) manjine, država Bosna i Hercegovina (čiju većinu stanovništva čine potomci „dobrih Bošnjana“) može, ako treba i silom, odstraniti sa njene teritorije. Tvrdnja da je „velikosrpska propaganda transformisala Vlahe u Srbe“ zapravo je u funkciji davanja novih argumenata za već dobro poznatu tezu oficijelnog Sarajeva da u Bosni i Hercegovini nije vođen građanski rat već da je u pitanju bila agresija Srbije, koju su, eto, na terenu za njen račun sproveli izmanipulisani potomci pravoslavnih Vlaha.

Pročitajte još - DODIK O PRETNjAMA SMRĆU: Ne želim da budem pokretna meta, ništa me neće pokolebati da štitim interese Srpske

Ne treba imati iluzija da bi se ovakvo tretiranje Srba, ne samo u naučnim delima bošnjačkih istoričara već i u svesti većine pripadnika ovoga naroda, moglo promeniti u doglednoj budućnosti. Jer bez obzira na suprotne istorijske činjenice – kao što je na primer ona da su gotovo svi bosanski srednjovekovni kraljevi u svojim poveljama naglašavali da su Srbi – sadašnji odnos prema „Vlasima“ je koristan za učvršćivanje u ratu stvorene bošnjačke (makar i ograničene) državnosti i nacionalnog identiteta jer negira neprijatnu istinu o stvarnom poreklu većine doskorašnjih Muslimana i čuva opasni mit o njihovom legalnom pravu na celu Bosnu i Hercegovinu. Zbog toga treba očekivati da će, od države podržavana istorijska nauka, dobiti naslednike Aličića i Pašića, koji će otkrivati nove „istine“ o prošlosti ove zemlje. Sve će se to odvijati u skladu sa zadatom politikom da nacionalnog protivnika treba nadmudriti ili, ako je moguće prevariti, dakle baš kao u onoj rečenici – „da se Vlasi ne dosete“...

MALKOLM: NISU BAŠ SVI SRBI POREKLOM VLASI

Britanski istoričar Noel Malkolm, koji se „proslavio“ svojom knjigom „Kosovo, kratka istorija“ i javno se zalagao za davanje nezavisnosti našoj južnoj pokrajini, takođe je na „liniji“ svojih bošnjačkih kolega o pitanju porekla bosanskih Srba. On je, doduše, u svojoj knjizi „Istorija Bosne, kratki pregled“ zauzeo nešto umereniji stav od njih, tvrdeći da se ne može reći da su baš svi Srbi sa ovog prostora potomci Vlaha, ali da je njegov naučni pogled na ovo pitanje u suštini određen tradicionalnom politikom Londona prema „velikim i malim Rusima“, može se videti iz sledećeg citata spomenute knjige, čiji sadržaj predstavlja ciničnu poruku „slavenofilima“ iz najveće države sveta.
„Današnji Srbi mogu se slobodno predstavljati kao Srbi bez obzira na svoje vlaško poreklo. Ipak čoveka pomalo ’draška’, kada čuje takozvane desničare u današnjoj ruskoj politici kada govore o potrebi da zaštite svoju staru slovensku braću u Bosni, da su jedina komponenta bosanskog stanovništva koji sadrži važan i izrazit element neslovenskog porekla upravo bosanski Srbi.“

ZASTAVA RS

Skandalozno noćno uklanjanje zastave Republike Srpske, koja je prethodno, na njegovo insistiranje, postavljena ispred kabineta Milorada Dodika u zgradi Predsedništva BiH u Sarajevu, kao i oštre poruke bošnjačkog člana ovog tela Šefika Džaferovića, jasno pokazuju da zagovornici unitarne Bosne i Hercegovine ne žele da prihvate ravnopravnost RS, odnosno predloge državnika iz Laktaša o promeni dosadašnjeg „kursa“ oficijelne politike nekadašnje centralne jugoslovenske republike. Zastava Republike Srpske je uklonjena gotovo ilegalno, van radnog vremena, po naređenju Šefika Džaferovića i Željka Komšića.
Bošnjački član Predsedništva BiH je objasnio „da je Dodik postavljanjem zastave Republike Srpske u svečanom salonu Predsedništva prilikom prijema akreditiva novog ambasadora Srbije Aleksandra Đorđevića povredio Zakon o zastavi Bosne i Hercegovine“. Izetbegovićev „glasnik“ u najvišem državnom organu je takođe tom prilikom poručio kolegi iz RS, ali i svim Srbima, da se „može desiti da ne bude Dejtona (mirovnog sporazuma), ali da će uvek biti BiH“. Džaferović je „energično“ odbacio predlog srpskog člana Predsedništva o demilitarizaciji BiH sa obrazloženjem „da je tako nešto nemoguće u vreme kad se naši susedi naoružavaju“.
On je, osim toga, zamerio Dodiku što je, odgovarajući kao predsedavajući Predsedništva BiH na čestitku Donalda Trampa povodom Dana državnosti Bosne i Hercegovine 25. novembra, uvredio američkog predsednika. Džaferovića, kao i sve ostale zagovornike unitarne BiH, povredilo je Dodikovo objašnjenje stanaru Bele kuće da „25. novembar nije njegov praznik pošto Republika Srpska i srpski narod nisu pristali na to“. Još više ih je zabolelo dovođenje u sumnju tačnosti dela sadržaja Trampove poruke u kome američki državnik izražava uverenje da će „SAD nastaviti da pružaju podršku aspiracijama BiH ka evroatlantskim integracijama“ – Dodik je u svom odgovoru, naime, istakao kako su „lažne tvrdnje da je doneta odluka o ulasku BiH u NATO i da je to dobro poznato ambasadorki SAD u Sarajevu“.
Komentarišući skandalozni antisrpski postupak u Sarajevu, Milorad Dodik je poručio da će, „sviđalo se to nekima ili ne, dok se god on bude nalazio u zgradi Predsedništva BiH u Sarajevu, ispred njega u kabinetu, ali i na drugim mestima, biti istaknuta zastava RS“.

(Izvor: Pečat/ Kolja Besarović)