BURA ZBOG PREMEŠTANJA SPOMENIKA: Vratite stećke sa Cetinja!

IZMEŠTANjE stećaka sa prostora nikšićkog kraja - Banjana i Oputnih rudina, i njihovo preseljenje na Cetinje u lapidarijum koji je deo Arheološkog muzeja, dvorištu Biljarde, izazvali su buru negodovanja meštana, istoričara i crkvenih velikodostojnika. Reč je o državnom projektu koji sprovodi JU "Narodni muzej Crne Gore". U Budimljansko-nikšićkoj eparhiji, navode da je reč o "sramnom nasilju" koje nema nikakve veze sa Uneskovim projektom zajedničke nominacije stećaka - srednjovekovnih nadgrobnih spomenika, koju sprovode Hrvatska, BiH, Crna Gora i Srbija. Iz Narodnog muzuja, međutim, poručuju da priče oko devastacije stećaka nisu tačne.

Pročitajte još: KRAĐA SPOMENIKA: Vratite nam otete stećke

- Činimo sve da zaštitimo ono što se nalazi u užasno lošem stanju - poručili su iz ove javne ustanove, podsećajući na "Prijepoljsku deklaraciju" o zaštiti stećaka koju je crnogorsko ministarstvo kulture potpisalo sa kolegama iz Srbije, BiH i Republike Srpske. - Vlada Crne Gore je nakon toga donela odluku o osnivanju Arheološkog muzeja na Cetinju, a odneseni stećci tada nisu bili utvrđeni kao kulturno dobro, niti je postojalo ikakvo rešenje o njihovoj zaštiti.

Iz Eparhije budimljansko-nikšićke poručuju da ovim projektom nije predviđeno nikakvo dislociranje, a kamoli skrnavljenje nadgrobnih spomenika, što je u ovom slučaju, kako navode, na najgori način učinjeno.

Pročitajte još: Vekovi na krstu i ćirilici

- Naprotiv, jedan od ciljeva koje zagovara zajednička nominacija jeste zadržavanje autentičnog stanja u kome se stećci nalaze. Skidanje nadgrobne ploče sa nečijeg groba je očigledan primer zatiranja pamćenja, budući da se narušava celovitost grobnog obeležja i spomenik se izmešta iz svog prirodnog ambijenta, čime gubi svoju namenu - upozoravaju iz eparhije. - Najgore je, što zemni ostaci - kosti - ostaju bez svog obeležja. Zaprepašćuje nas činjenica da oni koji su profesionalno pozvani da čuvaju i neguju kulturno blago Crne Gore krše norme ne samo svoje profesije nego i etičke norme, koje obavezuju svakog čoveka. Tako je to odiskona čuvano, a danas, u 21. veku, u kome se naročito proklamuje sloboda svakog čoveka, svetinja čovekovog groba i nadgrobnog obeležja se nipodaštava i obezvređuje.

Na terenu, u pograničnom pojasu prema Republici Srpskoj, druga priča. Žitelji sve manje veruju da će stećci biti vraćeni, pa su rešili da pošalju zahtev Ministarstvu kulture.

- Ako ne ispoštuju naš zahtev, tužićemo ministra i Narodni muzej - poručuje Radovan Lalićević iz sela Počekovići, odakle su odneta tri stećka, od kojih su dva bila na posedu koji pripada Crkvi Svetog Ignjatija Bogonosca, a jedan je bio na privatnom imanju koje je vlasništvo njegovog strica.

Priseća se Lalićević tih dana, kada su, kako veli, predstavnici muzeja razvalili ogradu na tom imanju i teškim mašinama izneli stećak.

- Da smo znali za tu akciju, sigurno bismo ih sprečili. Došli su sa dizalicom, podigli stećke i odneli ih. Slično je bilo i u selu Klenak, dok su ih u Vraćenovićima meštani oterali - dodaje Lalićević.

TURCI

- OVE spomenike nisu pomicali ni Turci. Cetinjska ustanova pokazala je na ovaj način da štiti spomeničko nasleđe čiji je vlasnik, ali je takođe pokazala da pod zaštitom ne drži svoje pretke koji leže pod ovim spomenicima - kazao je za "Novosti" Goran Komar, istraživač istorije Srpske pravoslavne crkve.