CG: Stečaj u krajnjoj nuždi

PORESKA uprava je ovih dana predložila Privrednom sudu uvođenje stečaja u 25 firmi zbog dospele obaveze po osnovu reprograma poreskog duga u iznosu od 2,6 miliona evra. Iz ove institucije ističu da za ovom krajnjom merom posežu tek pošto iscrpe sve zakonske mogućnosti kako bi naplatili zaostale poreze i doprinose od svake firme u Crnoj Gori. Inače, među ovim firmama nalazi se po šest iz Podgorice i Budve, po tri iz Bijelog Polja i Kolašina, dve iz Herceg Novog i po jedna iz Nikšića, Kolašina, Kotora, Berana i Cetinja.

- Ova preduzeća nisu jedini primeri gde smo predložili stečaj. Ranije ove godine inicirali smo još sedam, a prošle godine deset - kaže, za "Novosti", Milica Vuletić iz Poreske uprave. - Saradnja sa Privrednim sudom je izvanredna, jer naši predlozi imaju prioritet u toj instituciji tako da na kraju najveći broj predmeta za pokretanje stečaja bude i usvojen. Valja napomenuti da je u toku postupaka u sudu bilo slučajeva da obveznik izmiri naša potraživanja, odnosno poreski dug. U tim situacijama usledi odluka po kojoj se predmet povlači iz procedure.

PROČITAJTE JOŠ: OBNOVA CRNOGORSKE POMPEJE: U Baru otvoreno zdanje iz 14. veka

Ona podvlači da namera uprave nije da pokrene stečaj, i da pre tog čina crpi sve druge zakonske mogućnosti. Najpre sledi blokada računa, pa hipoteka na imovinu dužnika. Zato je i usledilo naše pitanje o Centralnoj banci, koja svakog prvog u mesecu objavljuje spisak preduzeća sa blokiranim računom. Na poslednjem ih je više od 3.000, a vreme blokade je od 88 dana do 6.650 dana ili, ako se izračuna, to izađe i na 18 godina.

- Na toj listi su i preduzeća gde je račun zbog neizmirivanja obaveza blokiran na inicijativu Poreske uprave. To je pokazatelj da pokušavamo da naplatimo potraživanja prinudnim putem. Upravo vreme trajanja blokade na kraju donese da predložimo stečaj, jer zakon propisaje da se postupak može pokrenuti ukoliko dužnik duže od 45 dana ne izmiruje svoje obaveze - pojasnila je Vuletićeva. - Ukoliko se u postupku pred Privrednim sudom utvrdi da preduzeće ili preduzetnik ne mogu da opstanu, odnosno redovno izmirujeu obaveze, onda je likvidacija jedina opcija.

S druge strane, Državna revizorska instutucija "obradila" je četiri preduzeća, od kojih je kod dva analizirala naplatu poreskog, kao i carinskog duga. Specifičnost je to što su te firme u stečaju, što je otpisano 87 miliona, te da potraživanja čine 92 miliona evra. Član senata Branislav Radulović tvrdi da u takvim situacijama država gubi prihode po četiri osnova.

- I to po osnovu poreza i doprinosa jer ne može da ih naplati. Zatim, umanjuje se prihod od PDV-a, koji bi se ostvario da je obveznik u stečaju izmirivao obaveze. Treće, država za Fond rada izdvaja značajna sredstva za socijalno zbrinjavanje radnika. Gubitak su i troškovi stečajnog postupka - kaže Radulović.

RASKID UGOVORA

Prema Zakonu o reprogramu poreskog duga, odnosno o plaćanju na rate zaostalog duga do pet godina sklopljen je ugovor sa 6.776 preduzeća. Ukupna vrednost tih obaveza iznosi 160,660 miliona evra. Ove godine naplaćeno je do sada 40 miliona. Zbog nepoštovanja protokola raskinut je ugovor sa hiljadu obveznika.

PROČITAJTE JOŠ: Obilne poplave donele nevolje stanovnicima primorskih gradova u Crnoj Gori

NAMERNI STEČAJ

Branislav Radulović tvrdi da ima i slučajeva namernog uvođenja stečaja ili likvidacije preduzeća.

- Nažalost, ima i takvih situacija, jer je na taj način moguće, kroz namerno prouzrokovani stečaj od strane vlasnika preduzeća izbeći plaćanje svih obaveza, zbog čega država gubi značajne prihode - naglašava Radulović.