Crna Gora: Vlada treba da se bori protiv utaje

UPRKOS stalnom ekonomskom rastu, stabilnosti i drugim pozitivnim kretanjima kojima se Vlada Crne Gore često hvali, na poslednjoj sednici usvojila je mišljenje kojim predlaže Skupštini da odbije predlog poslanika Socijaldemokratske partije (SDP) koji su tražili ukidanje "kriznog" poreza na plate, kao i smanjenje akciza na gorivo. Ovakvo mišljenje iz Vlade su objasnili stavom da ovaj porez i dalje daje doprinos konsolidaciji budžeta.

"Krizni" porez učinio je da građani gorivo plaćaju skuplje nego u nekim evropskim zemljama sa boljim životnim standardom, kao i da se njihova primanja oporezuju svakog meseca. Predlog izmena Zakona o akcizama, koje su predali poslanici SDP Draginja Vuksanović i Raško Konjević, učinile bi cene litra goriva nižim za 15 centi. Prema trenutnim cenama, od ukupno 1,41 evro za litar goriva državne dažbine iznose čak 82 centa, dok je ukupna cena goriva, sa uračunatom zaradom prodavca, ostatak od 59 centi.

Pročitajte još: Crna Gora: Ostaje krizni porez na plate

Iz Vlade su nakon sednice saopštili da Ministarstvo finansija, kada je u pitanju promena akciznih stopa, "prvenstveno vodi računa o prioritetima ekonomske, odnosno fiskalne politike u cilju jačanja makroekonomske stabilnosti zemlje, konsolidacije javnih finansija i povećanje stabilnosti finansijskog sektora."

- Napominjemo da uvođenje "kriznog" poreza nije izazvalo negativne implikacije na tržištu rada, čemu ide u prilog i da prosečna neto zarada iz godine u godinu beleži rast. Takođe preporuke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ukazuju da je dobro kada postoji progresivnost kod ove vrste poreza, jer se na taj način pravednije oporezuje dohodak, što može doprineti i smanjenju nejednakosti - saopšteno je iz Vlade.

Koordinator Alternative, mr ekonomije Vesko Pejak smatra da bi država trebalo da nađe način da naplati porez od onih koji ga ne plaćaju, a ne da dodatno oporezuje redovne platiše.

- Vlada bi trebalo da smanji poreze na zarade, kako bi stimulisala firme da prijave radnike, da finansira otvaranje firmi sa više od 10 zaposlenih start ap kreditima, kao i da poveća minimalnu zaradu na 300 evra, jer radnik koji ima više novca, on više i troši. Vlada mora da krene u oštru borbu protiv utaje poreza. Umesto što povećava poreze i opterećuje firme koje ga plaćaju, trebalo bi da naplati porez od firmi koje ga ne plaćaju - kazao je Pejak, za "Novosti".

Pročitajte još: Crna Gora: Porez ne plaća 200 kompanija

On veruje da Vlada Crne Gore neće smanjivati poreze na gorivo, jer, kako tvrdi, budžet je prazan i ne zna se na koji način će se za sledeću godinu obezbediti novac za plate i penzije.

- Moraćemo da pozajmimo bar 700 miliona evra za sledeću godinu, a ako se smanje akcize i dodatni porezi onda će morati da se pozajmi dodatnih 50 miliona. Ništa ne proizvodimo i oslanjamo se samo na turizam, a korupcija je toliko rasprostranjena da mnogi gradonačelnici traže procenat da bi neka firma ušla na lokalno tržište. Da li ministri znaju za to ili ne, pitanje je, ali svi ti problemi guše našu privredu - smatra Pejak.

Kako je dodao, za očekivati je da se na indirektan način dodatno povećaju porezi i akcize, te da nas čeka poskupljenje struje, poskupljenje vode i komunalija, kao i poskupljenje hrane. Takođe, prema njegovim rečima, za očekivati je povećanje raznih taksa: za razvoj turizma, za prilaz putu i drugih. Na taj način će se od građana na indirektan način izvlačiti novac, ističe Pejak.

EVRO PO EVRO

KRIZNI porez je uveden 2013. godine, a stopa je tada bila dodatnih šest odsto na iznos dohotka preko prosečne bruto zarade. Iznos je kasnije smanjen na četiri, pa na dva odsto preko prosečne zarade, uz redovnih devet odsto na celokupni iznos bruto zarade. U julu 2012. uvedena je taksa na SIM kartice od jednog evra. Deo kriznih mera Vlade bile su i takse od jednog evra na električna brojila i kablovski priključak. Prema podacima Ministarstva finansija, do kraja 2013. godine, do kada je važila taksa "evro po evro" državna kasa je prihodovala oko 13 miliona evra.