Uz pozajmicu do stana

NEREŠENO stambeno pitanje primorava sve više građana Crne Gore da se kreditno zaduže kako bi obezbedili krov nad glavom. Za devet meseci ove godine banke i druge finansijske institucije u državi odobrile su 858,2 miliona evra kredita, saopštili su iz Centralne banke Crne Gore. Od te brojke građani su se zadužili po raznim namenama 360,8, a privreda i administracija 497,4 miliona. Samo tokom septembra odobreno je 73,7 miliona kredita, od kojih će 58,2 miliona biti vraćeno tokom perioda dužeg od 12 meseci.

- Građanima je odobreno 36,5 miliona, a firmama 37,2 miliona evra. Finansijske institucije odobrile su čak 24,8 miliona evra gotovinskih kredita, i to isključivo građanima. Među najznačajnijim razlozima uzimanja ovog vida pozajmica je i podrška likvidnosti u ukupnom iznosu od 16,9 miliona, od čega je kompanijama i institucijama dato 16,9 miliona evra, navode u CBCG. - Osim za gotovinu, građani su se najviše zaduživali za kupovinu i adaptaciju stambenog prostora 5,3 miliona, a za ostale namene 4,9 miliona.

PROČITAJTE JOŠ - Crna Gora: Jeftini stanovi od jula

Nemanje krova nad glavom pogađa mnoge porodice u Crnoj Gori. Mnogi ceo vek provedu kao podstanari i nikada ne reše ključno životno pitanje. Statistički podaci o broju podstanara ne postoje, mada se barata brojkom od oko 30.000 uglavnom mladih ljudi i bračnih parova.

Pad životnog standarda, nepovoljni krediti i visoke cene kvadrata ključni su razlozi zbog čega je mnogima stan "sanak pusti". Prema podacima popisa iz 2011. godina, u Crnoj Gori je bilo 58.978 praznih stanova, privremeno nastanjenih 51.927, a napuštenih 7.051, dok se ne zna kako se koristi oko 2.000 stanova. S obzirom na dinamiku stambene izgradnje u Podgorici, brojka iz tog vremena od 13.000 praznih stanova u glavnom gradu, danas je verovatno premašena.

PROČITAJTE JOŠ - Crna Gora: Najugroženiji prvi do stana

Vlada Crne Gore je sredinom godine pozvala zainteresovane investitore da ponude izgrađene ili stambene objekte u izgradnji, koji će biti ponuđeni za prodaju građanima u okviru projekta rešavanja stambenih potreba po povoljnim uslovima "Hiljadu plus". U podgoričkom naselju Stari aerodrom do tada stanovi su se prodavali po ceni od 1.000 do 1.100 evra po kvadratu, a nakon poziva iz Vlade po većoj ceni - 1.250 evra. Stanovi u bloku oko "Delta sitija" prodavali su se ranije od 1.250 do 1.300, a sada od 1.350 do 1.400 evra po metru kvadratnom.

- Kroz ovaj projekat do sada je 809 domaćinstava rešilo stambeno pitanje pod povoljnim uslovima - kaže Marko Čanović, generalni direktor Direktorata za razvoj stanovanja.

VAUČERI ZA PROJEKAT "HILjADU PLUS"

U MINISTARSTVU održivog razvoja i turizma dodeljeno je oko dvesta vaučera u okviru treće faze projekta "Hiljadu plus". Vaučere je dobilo 90 zaposlenih u javnom sektoru, 50 mladih bračnih parova i 60 građana iz grupe "ostali korisnici". Iz ovog vladinog resora saopšteno je da vaučer važi 60 dana od izdavanja, a ukoliko se ne iskoristi za zaključivanje predugovora o kupovini stana u predviđenom roku, korisnik se isključuje sa rang-liste, a prvi naredni iz iste ciljne grupe sa liste čekanja dobija vaučer.