„Karta“ za NATO u Sobranju

OD STALNOG DOPISNIKA

U sedištu Sevrnoatlanske vojne alijanse u Briselu u četvrtak su započeli pristupni razgovori za članstvo Makedonije, usred političke neizvesnosti „kod kuće“, da li će u Sobranju biti prihvaćene ustavne izmene vezane za primenu sporazuma sa Grčkom kojim se otvara put ove balkanske zemlje strateški proklamovanim evroatlanskim integracijama.

Pročitajte još: PORUKA CIPRASA MAKEDONIJI: Ispunite obaveze iz sporazuma jer neće biti druge prilike za ulazak u NATO I EU

Na julskom samitu NATO u Briselu Makedonija je i zvanično dobila poziv za članstvo, uz neophodni uslov usvajanja sporazuma sa Grčkom potpisanim u Prespi. Odlukom na Samitu NATO u Bukureštu, još 2008. konstatovano je da je ova zemlja tehnički spremna za prijem u Alijansu. No, tada je Makedonija, uprkos podršci SAD, zbog nerešenog spora o imenu sa Atinom, ostala u „čekaonici“, za razliku od ostale dve članice Jadranske grupe – Hrvatske i Albanije.

Početkom pristupnih razgovora u Briselu, kako je istaknuto u najavi, Skoplje ulazi u poslednju fazu „provere“ pred prijem u NATO. Komitet za integracije NATO je na ministarskom nivou, a Radni komitet za integracije predvođen nacionalnim koordinatorom za NATO, Stevom Pendarovskim, radi na operativnom planu.

Pročitajte još:Zaev: Spreman sam da razgovaram sa svima za konsenzus

Delegacija Skoplja, kako je najavljeno, u Briselu će razgovarati sa stručnjacima NATO koje predvodi pomoćnik generalnog sekretara Alijanse za političke poslove i bezbednosnu politiku, Alehandro Alvargonzales. Podseća se da je određivanje visokog predstavika NATO da predvodi pristupne razgovore „praksa koja je takođe primenjena prilikom poslednjeg proširenjaa NATO sa Crnom Gorom“. Alvar Gonzales je u Skoplju boravio u martu ove godine i razgovarao sa najvišim državnim vrhom Makedonije.

U Briselu se izlaže nacrt-programa Skoplja, sa naglaskom na vladavinu prava, reforme sudstva, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reforme odbrambenog sektora, bezbednosnih službi, ispunjenje zadatih pravnih pitanja koja proizlaze članstvom u NATO...

– Preuzimamo odgovornost, sada je proces u Sobranju. Ulog je ogroman. Na jednoj strani imamo članstvo u NATO – najsnažnijoj odbrambenoj organizaciji u svetu. Istovremeno to je i ekonomski klub jer članstvo nosi mnogo ekonomskih beneficija za nas, to je poruka - Makedonija ovde da ostane u tim granicama – izjavio je šef makedonske diplomatije Nikola Dimitrov.

Vicepremijer Vlade u Skoplju i ministarka odbrane Radmila Šećerinska je pak ukazala da „sticanjem punopravnog članstva biće ostvaren naš strateški cilj, a članstvo u NATO biće snažna garancija stabilnosti, sigurnosti, nepromenljivosti granica i očuvanja teritorijalnog integriteta“. Članstvo u NATO, kako je dodala, „važan je preduslov ekonomskog razvoja, stimulacija investicija, bolje plaćenih radnih mesta i prosperita“.

Ona je slikovito ocenila da je odluka poslanika u Sobranju (rasprava o usvajanju neophodnih ustavnih izmena pred glasanje za koje je neophodna dvotrećinska većina, nastavalja se u petak), „de fakto presuda da li će Makedonija ubrzo postati članica NATO“. Ukoliko se to ne dogodi i u opozicji „prevagne partijski, a ne državni interes, Sobranje će u najbržem mogućem roku raspisati prevremene parlamentarne izbore na kojima ćemo obezbediti dvotrećinsku većinu“. U obe varijante, kako je istakla, „Makedonija i njeni strateški ciljevi moraju pobediti i nemamo dilema de će se to dogoditi“.

ODLUKE

Parlament Makedonije još 1993. usvojio je rezoluciju za članstvo, a dve godine kasnije zemlja je priključena NATO Programu Partnersva za mir. Kancelarija NATO u Skoplju je otvorena 1997. dok je status kandidata za članstvo Makedoniji dodeljen 1999. godine.