Ostaju li đetići bez evra?

OTVARANjE poglavlja 17, koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu uniju, moglo bi na dnevni red da stavi pitanje evra u Crnoj Gori, koji je godinama platežno sredstvo. Međutim, Nikola Fabris, viceguverner u Centralnoj banci i član crnogorskog pregovaračkog tima, veruje da se korišćenje evra ipak neće dovesti u pitanje.

- Nemamo takav zahtev, tako da slede pregovori kako da zadržimo evro - izjavio je Fabris. - Opredeljenje države je jasno, a to je da ta valuta ostane zvanično sredstvo plaćanja.

Evropska komisija u svim izveštajima naglašava da je Crna Gora jednostrano uvela evro 2002. godine, uz prećutnu saglasnost zvaničnika iz Brisela. Prema pravilima Evrope, da bi jedna država mogla da koristi evro kao svoju valutu mora da bude članica Evropske unije i da poštuje ključne kriterijume iz Mastrihtskog ugovora koji je podrazumevao budžetski deficit na nivou od tri odsto BDP i javni dug na nivou od 60 odsto, što zvanična Podgorica ne ispunjava.

PROČITAJTE JOŠ - I đetići broje kriptovalute

Još ranije ekspert u briselskom Analitičkom institutu za ekonomiju i politiku Majkl Emerson kazao je da će EU tokom pregovaračkog procesa otvoriti pitanje upotrebe evra u Crnoj Gori. On je podsetio da je korišćenje te valute u Montenegru posledica odluke crnogorskih vlasti, kada su u vanrednim okolnostima, najpre unilateralno preuzeli nemačku marku, a potom evro. Savet EU je više puta ponovio da unilateralno prihvatanje evra nije kompatibilno sa pravnim tekovinama Unije.

- Poruka komesara EU za proširenje i politiku susedstva Johanesa Hana, prilikom otvaranja poglavlja 17, bila je da bi Crna Gora, nakon pristupanja EU, mogla da nastavi da koristi evro pod uslovom da se time ne ugrozi njena stabilnost i konkurentnost - saopštava Fabris.

U slučaju da Crna Gora napusti evro kao platežno sredstvo, pretila bi opasnost skoka inflacije, pogoršanja fiskalnih disbalansa. Procvetala bi siva ekonomija, smanjile bi se strane direktne investicije. Na kraju bi se desila ekonomska recesija, procenjuju analitičari.

CRNOGORSKI PERPER

CRNA Gora sve do 1906. godine nije imala svoju monetu. Perper je bio zvanična valuta kneževine i kraljevine Crne Gore. Jedan perper sadržao je 100 para. Pre njega na teritoriji Crne Gore u prometu su bili američki dolari koje su slali iseljenici, pa zlatni francuski napolondori, italijanske zlatne lire, engleske zlatne funte, turske zlatne lire, nemačke zlatne marke, ruske zlatne rublje, austrijski talijer.