EKOLOŠKI INCIDENT: Zamućena suza Evrope

CRNOGORSKA rečna lepotica Tara danima je mutna! Iako je kanjon ove reke svetska atrakcija, pogotovo leti kada se organizuju splavarenja u dužini od 96 kilometara - od spektakularnog velikog mosta na Đurđevića Tari do Šćepan polja, gde od Tare i Pive nastaje Drina, ovih dana izgubila je svoju bistrinu i zelenkastu boju. Zamućena je "suza Evrope", što je zabrinulo brojne goste, sportske ribolovce, vlasnike kampova duž obale, a posebno ekologe. Tako je i na samo petnaest kilometara reke, od granice Nacionalnog parka "Durmitor" do ušća sa Pivom, gde zaljubljenici raftinga dobijaju porciju adrenalina na 22 buka i brzaka.

PROČITAJTE JOŠ: Pena u Limu, asfalt u Tari

U Udruženju raftera i stanovništva NP "Durmitor" sumnjaju da je zamućenost Tare posledica nemara ljudskog faktora, možda i izvođača radova na auto-putu Smokovac - Mateševo ili izliva otpadnih voda. Međutim, ima i onih koji tako ne misle.

PROČITAJTE JOŠ: Nemar skrnavi divlju lepotu

- Ovog leta ovde su česte jake kiše i verujem da je to razlog zamućenosti reke. Loši vremenski uslovi uticali su na to da posećenost našim kampovima i brzacima na Tari ne bude kao prošle godine - kaže, za "Novosti" Veljko Vujanović, vlasnik kampa Grab na Brštanovici. - Dešavale su se ogromne bujice od velikih kiša koje su padale na ovom području. Moje mišljenje je da je to glavni razlog pojačane mutnoće vode, koja se povuče sa lepim danima.

Međutim, meštani Mateševa su i ranije tvrdili da su za mutnoću Tare krivi izvođači radova, dok su iz kineske kompanije CRBC to demantovali ističući da se pored postavljenih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, obavljaju i redovna merenja zaštite životne sredine na celoj trasi Tare koja je obuhvaćena radovima na saobraćajnici.

I ekolozi su uvek u ovakvim situacijama zabrinuti. Aleksandar Perović, direktor Ekološkog društva "Ozon", kaže da ne treba samo sumnju "bacati" na Kineze, nego i na domaće investitore koji su u prošlosti imali praksu da izvode radove blizu reka, kada su menjali korita i ugrožavali biljni i životinjski svet u njima.

- Crnogorske rečne lepotice su ugrožene i od otpadnih voda, bacanja šuta i raznih vrsta otpada, nekontrolisane eksploatacije šljunka i peska, što ostavlja ogromne posledice po eko- -sistem. Ali to, nažalost, nije novo, jer se dešava decenijama. Čudno je što takvi vidovi i načini zarade, poput raftinga i drugih vrsta sportova i rekreacije koji su vezani za reke, ne nose dodatnu odgovornost. Ja nikad nisam dobio od inspekcije izjavu da su rafteri prijavili neki problem - kaže, za "Novosti", Perović, koji tvrdi da je izostao nadzor inspekcije, a sa time i primena kaznene politike.

Perović podseća da se ne radi o pojavama koje se dešavaju samo ove godine, nego i mnogo godina unazad.

- Pre par godina rafteri su uz korito Tare postavili ve-ce objekte i sada mi je zaista degutantno da oni nekom drugom prebacaju odgovornost, a da pritom nemaju nijednu akciju koja svedoči o njihovoj posvećenosti čistim rekama - dodaje naš sagovornik. - Poznato je da investitori nemaju dozu odgovornosti prema rekama i životnoj sredini u meri kojom to zakoni propisuju upravo zbog izostanka inspekcijskog nadzora. Projektom auto-puta obavezno je da se uradi elaborat procene uticaja na životnu sredinu. Ekološka inspekcija i inspekcija za vode trebalo bi da prate kako se taj elaborat realizuje. Morali su da reaguju u ovom slučaju kada je Tara zamućena. Ako se u reku izliva otpadna voda, onda je normalno da dolazi do zamućenja. Da se to ne bi desilo potrebno je prethodno pribeći adekvatnim merama zaštite.

Aleksandar Perović, direktor Ekološkog društva "Ozon" Foto "Ozon"

NADLEŽNOST

OPŠTINA Plužine, na čijoj teritoriji se nalaze atraktivni bukovi Tare, ne može da reaguje u ovom slučaju, jer nije nadležna.

- Oni pokrivaju Regionalni park "Piva" i to je sve, dok je za kažnjavanje isključivo nadležna državna ekološka inspekcija - kaže Aleksandar Perović. - Naše društvo "Ozon" svake godine, tokom leta, dobija po stotinak prijava o ugroženosti čistoće mora, plaža, reka, nacionalnih parkova. Ljudi se uglavnom žale na otpad.