Napraviše puteve i deca nam odoše!

OŽIVELA je ovih dana Krnja Jela, jedno od najlepših sedam uskočkih sela kod Šavnika, čuje se žagor dece pridošle iz Nikšića, Podgorice, zvuci gusala i pesme kršnih momaka. Sjatili se vikendaši u podnožju Sinjajevine na nadmorskoj visini od oko 1.200 metara. Lepota od koje zastaje dah, a posebno šumski prevoj Semolj. Nažalost, utihnulo je školsko zvono, pa mališani, kojih je sve manje, iz ovog i okolnih krajeva autobusom odlaze u Osnovnu školu “Bogdan Kotlica” u Boanu gde pohađaju nastavu. Poslednji seoski učitelj Milija Jeknić sa setom se priseća prošlih dana kada je “đetića” bilo toliko da je Krnjojelska škola dugo bila obrazovni centar ovog kraja.

PROČITAJTE JOŠ: Crna Gora: Sever se prazni

- Kao što vidite sela su gotovo opustela. Zimi kada napadnu veliki snegovi svega pet-šest domaćinstava ostane ovde i nekako dočekaju proleće. A nekada ih je bilo više od 60 i isto toliko učenika koji su učili u školi “Aleksandar Aga Mandić” - priča Jeknić. - Otkako su napravljeni putevi u šavničkoj opštini sve nas je manje. Odoše mnogi saobraćajnicama, napustiše vekovna ognjišta, uputiše se i u svet trbuhom za kruhom.

PROČITAJTE JOŠ: Sever Crne Gore za 25 godina izgubio 50.000 stanovnika

Naš sagovornik podseća da je škola nekada bila konačište vojsci, a danas ponekom turisti.

- Dok je bilo više života prizemlje škole služilo je kao dom gde su se održavale igranke. Posle se tu smestila prodavnica u kojoj su se prodavali šećer, bombone i brašno. Učionice danas zvrje prazne, ostale su u njima klupe i stolice, knjige koje su listale prstići naših mališana. Tu je i jedna računaljka na kojoj se računalo koliko jabuka ima Janko ako mu je mama dala dve, a tata četiri. U potkrovlju škole nalazi se učiteljski stan. Pitanje je da li će više ikada neki učitelj u njemu boraviti, smišljati kontrolne i druge zadatke našim malim bistrim glavicama - priča Milivoje.

Prva školska zgrada u kraju podignuta je 1910. da bi posle skoro pola veka bila zamenjena novom, koja nosi Mandićevo ime, prizrenskog studenta koji je nastradao 1939. godine.

Osnovna škola " Aleksandar Aga Mandić"

- Nisam optimista kada je u pitanju oživljavanje ove naše škole. Bojim se da će postati spomenik i svedok vremena kada je Krnja Jela vrela od života. Bogu hvala kod mene je dvoje unučadi, a kod komšija Mijatovića još toliko dece. To nam uliva nadu da ćemo opstati - dodaje Jeknić.

Lepu školsku zgradu obnovili su Krnjojelci, uglavnom iz sopstvenih sredstava. Na ulaznim vratima je katanac i ko zna da li će ih neki novi klinci odškrinuti i potom sesti u školske klupe.

POTOMCI

TROGODIŠNjAK Novica Jeknić ne odvaja se od dede Milije i bake Zorke.

- Pre dve godine obukli smo ga u crnogorsko narodno odelo i poveli zajedno sa sestrom Nikolinom na vrh Lovćena da obiđu Njegošev mauzolej. Svi smo bili neizmerno srećni, a posebno unučići - priča baka Zorka.