Istina o ustaškim zverstvima u stripu

SRBIN iz Gradiške Aleksandar Saša Babić, stručnjak iz oblasti tehnoloških nauka u američkom gradu Sijetlu, kada se najmanje nadao, postao je veliki ambasador istine o stradanju srpske dece u zloglasnim ustaškim logorima. Nacrtao je i na engleskom jeziku na pisao knjigu-strip My name is Petar Babić from the village of Sovjak, koja opisuje sudbinu njegovog oca Petra.

Otac Petar odveden je kao osmogodišnje dete prvo u logor u Staru Gradišku, a potom i u Jasenovac. U ušima su mu odzvanjale bakine reči prilikom odvođenja:

- "Ti si Pero Babić iz sela Sovjak, ti si Pero Babić iz sela Sovjak, ti si Pero Babić iz sela Sovjak!" Zahvaljujući toj rečenici, koja se mom ocu ucrtala u sećanje, ostao je stvarno Petar Babić, iz gradiškog sela Sovjak - priča njegov sin Aleksandar Saša Babić.

PETAR je imao sreću da preživi, školovao se posle rata i zaposlio u Beogradskom izdavačkom grafičkom zavodu. Ćutao je o svom logorovanju. Mučne uspomene i smrt koju je svakodnevno gledao nije pričao nikome. Aleksandar je tu istinu saznao sasvim slučajno.

- Moj otac je često dobijao pisma od tadašnje dece koja su sa njim bila u logoru. Bio sam radoznao i čitao sam krišom i očeva i majčina pisma i doznao da su bili u logoru. Posebno me impresionirala rečenica "Ti si Pero Babić iz sela Sovjak" - priča sa setom njegov sin Aleksandar.

Aleksandra je životni put, posle osmogodišnjeg angažmana u Burmi i Tajlandu, gde je radio za Savezni sekretarijat inostranih poslova bivše Jugoslavije, odveo u Ameriku. Tamo je zasnovao porodicu, oženio se Amerikankom i dobio decu.

- Bio sam u Izraelu u obilasku Muzeja Holokausta. Pozvala me je ćerka i pitala da li bi na času u njenoj srednjoj školi govorio o logoraškim danima deda Petra. Pristao sam - priča veoma uzbuđeno Saša Babić.

PROČITAJTE I: Crnogorski ministar: Šaljemo vojsku na Kosmet, jer je to ispravno; Nismo izdali Srbiju, jer mi nismo Srbija

PREDAVANjE o stradanju srpske dece bilo je veoma upečatljivo. Saša kaže da je primetio suze u očima američke dece. Potom ga je ganulo pismo koje je dobio od jednog učenika:

"Gospodine Saša, vi biste ovu strašnu priču o vašem ocu trebalo da pretočite u strip."

- To sam i uradio. I deca i odrasli u Americi ostali su zapanjeni sudbinom srpske dece, koju su ustaše i nacisti nemilosrdno ubijali ili pokatoličavali - kaže Saša Babić.

Planira da strip napiše i na srpskom jeziku, ali kako kaže, nije zadovoljan pukim prevođenjem sa engleskog.

ČESTO dolazi u Gradišku, rodno mesto svoga oca.

Babić se nada da će naredne godine u Kulturnom centru u Gradišci promovisati oba izdanja stripa o njegovom ocu, i na engleskom i na srpskom jeziku. To je, kako kaže, najmanji dug prema ocu i velikom broju stradale dece sa Kozare.

GLOBALNO SELO

OSIM posla u tehnološkom sektoru, Babić kaže da je angažovan u Sijetlu i u politici, novinarstvu, bavi se pisanjem i fotografijom:

- Svet je globalno selo, želim da dočaram ljudima da svi imamo pravo na život i da treba da stremimo da on bude što bolji.