Iseljavanje u Kumboru: Sve po zakonu ali nehumano

OD šezdesetih godina prošlog veka tridesetak vlasnika montažnih vikend kućica savesni su zakupci parcele na obali mora u Kumboru, u kampu "Šumadija". Zemljište je vlasništvo Crkvene opštine Kumbor, odnosno Mitropolije crnogorsko-primorske. Ta lokacija treba da bude sastavni deo parcele od 2.000 metara kvadratnih na kojoj kompanija Carine, vlasnika Čeda Popovića, planira izgradnju hotela sa 200 soba i četiri zvezdice. Investitor je sa SO Kumbor potpisao ugovor o zajedničkoj izgradnji i zakupu te parcele, a kamperima je, posle mnogo promena, ali i dalje bez zvaničnog dopisa, saopšteno da moraju da isele do 15. jula.

Odluka o iseljenju nije neočekivana, ali je sve stanare ovog naselja naljutio način na koji su saznali. Prof. dr Dragan Uskoković iz Beograda kaže da je posle 50 godina nerazumno u jednoj rečenici reći ljudima da moraju da idu kao da "svoje kućice mogu poneti na leđima".

PROČITAJTE JOŠ: Crna Gora: Kosovo, bolna misija

- Znam da ne možemo da budemo budućnost turizma u Kumboru, ali način na koji se ovo radi je najblaže rečeno loš - kazao je Igor Mojsilović, koji u naselje dolazi od 1975. godine.

Nenad Sikimić iz Beograda pola veka letuje u kućici koju je njegova baka kupila 1969. godine, a u čiju je obnovu, po preporuci iz Mitropolije da zakupci urede i unificiraju svoje objekte, uložio dvadesetak hiljada evra.

- Četiri generacije naše porodice su ovde letovale, učile da plivaju, zavolele Kumbor. Znali smo da je ovo vlasništvo crkve, da postoji mogućnost da se ovde grade hoteli, a sve što se dešava, utemeljeno je na zakonu. Ružna strana priče je način na koji su zakupce obavestili o iseljenju.

Nenad Sikimić, zakupac jedne od kućica

- U decembru prošle godine dobili smo šturo obaveštenje da se za 30 dana moramo iseliti i raščistiti teren uz pretnju, da, ako to ne uradimo, oni će srušiti kućice i nama naplatiti troškove - priseća se Sikimić.

- Nismo ovde ilegalci, pet decenija plaćamo takse, a sada nas neko tretira kao ološ. To je ružno, nehumano i nepotrebno. Od decembra je rok za iseljenje pomeran nekoliko puta, i sada, opet nezvanično, saznajemo da je to 15. jul. Mi smo samo tražili da se i tu ispoštuje zakon i da nam ostave rok do početka građevinske sezone - 15. septembra - kaže Sikimić.

Crkvena opština, saopštavaju iz MPC, ispoštovala je sve ugovorne obaveze i ponudila zakupcima dve druge lokacije za izmeštanje kućica. Većina sagovornika, međutim, kaže da su nove lokacije neprihvatljive, jer do njih ne postoji ni put.

Investitor Čedo Popović pak kaže da bi sa radovima u Kumboru počeo odmah, jer je već od opštine tražio dozvolu za gradnju tokom sezone. Navodi i da su se svi vlasnici montažnih kuća, od kojih je samo jedan tu stalno živeo, već iselili.

SVI ZNALI ŠTA IH ČEKA

IZ Mitropolije navode da su zakupci za parcele od 60 do 70 kvadrata i montažne kućice od 15 do 20 kvadrata, zakup plaćali od 300 do 400 evra godišnje, a neki su ih i izdavali. Ugovori su produžavani na različite periode, a ugovor iz 2004. je predviđao renoviranje kamp-kućica, ne zbog hira Crkvenog odbora, već je to bio zahtev lokalnih vlasti, kako bi kamp bio uređen. Crkvena opština već je imala najavu da će prostornim planom biti predviđeno uklanjanje kućica i gradnja hotela visoke kategorije.

PROČITAJTE JOŠ: DF: Ključan izborni zakon

Rajko Batrićević

VODI SPOR SA CRKVOM

DA parcela sa kućicama nije sasvim bez "opterećenja", tvrdi meštanin Rajko Batrićević. On kaže da godinama vodi spor sa Crkvenom opštinom Kumbor oko dela kampa površine 380 kivadrata.

- Tu parcelu je 1963. godine kupila moja baba, a moj otac je sa Turističkim društvom sklopio ugovor koji je istekao. Oni su sve prebacili na Crkveni odbor koji sa mnom nije nikada pravio ugovor. Do pre nekoliko godina deo nije bio sporan, a sada tvrde da nije te veličine. Pet godina traje sudsko poravnjanje a svi veštaci koji su izlazili na teren kažu da je reč o 362 do 380 kvadrata- tvrdi Batrićević.