Nikšićani traže četiri miliona evra od BiH

OD komšija iz Bosne i Hercegovine, Opština Nikšić potražuje četiri miliona evra duga po osnovu koncesija za vode Bilećkog jezera (33 kvadratna kilometra) koje se jednim delom (17,2 odsto) prelivaju na njihovoj teritoriji. Sporazum Podgorice i Sarajeva o izmirenju dugovanja koja datiraju još od 1992. godine, potpisan je 2003. ali do danas je ostao "mrtvo slovo na papiru".

Ovih dana gradonačelnik Nikšića Veselin Grbović ponovo je pokrenuo pitanje naplate koje nikako da se reši. Po dokumentu iz 2003. hidroelektrana "Trebišnjica" godišnje u nikšićku opštinsku kasu treba da uplaćuje oko 300.000 evra.

PROČITAJTE JOŠ: U CRNOJ GORI UHAPŠENO 12 OSOBA: Prevara teška 1,6 miliona evra!

- Ako se ne dogovorimo, dug ćemo naplatiti međunarodnom arbitražom - nagovestio je Grbović.

Spor oko Bilećkog jezera između Republike Srpske i Crne Gore traje još iz vremena zajedničke države i puštanja u rad hidroelektrane "Grnčarevo" 1967. godine, koja je podignuta na crnogorskoj (nikšićkoj) teritoriji, potapanjem dela gde je stvoreno Bilećko jezero. Pozivajući se na međunarodno pravo Crnogorci imaju pravo na kompenzaciju, što podrazumeva učešće u proizvedenoj električnoj energiji, srazmerno količini vode kojom se Bilećko jezero puni s njene teritorije. Uz to, slede i naknade koje se plaćaju po tom osnovu u obe države.

Problem je aktuelizovan i u crnogorskom parlamentu, pa je tako Nikola Vujović iz Ministarstva ekonomije kazao da je rešavanje ovog problema postalo prioritet.

- Najverovatnije zbog kompleksnosti rada organa uprave Vlade Bosne i Hercegovine, povratni odgovor još nismo dobili. U dogovorima sa bosanskohercegovačkim zvaničnicima priznat je dug od četiri miliona evra. Činjenica je Crna Gora i BiH nisu uspele od 1968. godine postići celoviti sporazum u ovom delu navodi nas na zaključak da i pored svih prednosti sporazumnog rešenja ne treba zatvarati mogućnost da se ovo pitanje reši u postupku pred međunarodnim nadležnim institucijama kroz postupak arbitraže ili sudskog rešenja pred međunarodnim sudom - naveo je Vujović.

Pre nekoliko godina bilo je najavljeno da će Crna Gora i BiH isplatiti naknade meštanima čija su imanja pre pola veka završila na dnu Bilećkog jezera, što je regulisano i međudržavnim sporazumom, ali ni od toga nema ništa.

PROČITAJTE JOŠ: Golootočani: Muke teške četiri miliona

PAPIRI

JEZERO je "potopilo" život na međi dveju država, pa je upravo to bio razlog da se iz crnogorskog pojasa iseli oko 60 domaćinstava.

- Imamo sve papire koji potvrđuju vlasništvo nad imovinom koju je progutalo jezero - pričaju meštani.

Na dnu jezera ostali su imanja, kuće, pravoslavne crkve i manastiri, stari most, mlinovi i neistražena arheološka nalazišta.