Život na ruletu

VIŠE od 2.500 mladih u Crnoj Gori radi u 38 kladionica, kazina, automat klubova i internet kockarnica, što je podatak ravan broju zaposlenih u nekadašnjim fabričkim gigantima! Ili mnogo više nego što danas skupa broje Kombinat aluminijuma u Podgorici, "Plantaže, nikšićka Železara, pivara "Trebjesa", Rudnici boksita". Među zaposlenima ima čak i visokoškolaca, magistara i doktora nauka. U Uniji slobodnih sindikata za takvo stanje kao krivca vide tranziciju koja je zakatančila mnoge fabrike po Crnoj Gori.

- U toku tog perioda Crna Gora je izgubila jednu granu privrede, industriju, i preorijentisala se na uslužne delatnosti - turizam i trgovinu - saopštava Srđa Keković, predsednik Unije slobodnih sindikata Crne Gore. - Ono što mi nezvanično znamo jeste da većina zaposlenih u igrama na sreću ima nedostojanstvene uslove rada i izuzetno niske zarade. Vraćanjem proizvodnje pravimo stabilnije prihode, otvaramo radna mesta.

PROČITAJTE JOŠ: Zakon o kocki u CG ipak u martu

Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje nalazi se 5.437 nezaposlenih sa diplomom fakulteta, među kojima je 235 magistara i deset doktora nauka, saopštio je Suljo Mustafić, direktor Zavoda.

PROČITAJTE JOŠ: Klade se da mogu da pobede kockanje

- Otvaranje novih radnih mesta i povećanje broja zaposlenih prioritet je i strateški cilj Vlade Crne Gore i Zavoda za zapošljavanje - kaže Mustafić. - Saglasno programu rada za ovu godinu, Zavod će realizovati mere aktivne politike zapošljavanja za četiri hiljade osoba iz evidencije. Prioritet imaju dugoročno nezaposleni, žene i korisnici materijalnog obezbeđenja porodice.

U udruženju "Alternativa" ocenjuju da je svaka četvrta osoba u Crnoj Gori zaposlena.

- Svaka četvrta osoba u Crnoj Gori je zaposlena, na njih dođu po jedan učenik, penzioner i nezaposleni, ili radnik na crno - komentariše za "Novosti" mr Vesko Pejak, predsednik "Alternative". - Da bi ekonomski sistem Crne Gore bio održiv na dugi rok potrebno je da na ove tri osobe dođe makar devet radnika. Ekonomija i zaposlenost obično su poslednje teme o kojima se raspravlja u državnom parlamentu, a pitanja plata i prava radnika su obično među najmanje pominjanim temama u Crnoj Gori.

Pejak podseća da prema zvaničnim podacima u Crnoj Gori ima 379.130 građana od 19 do 65 godina.

- Od tog broja zaposleno je 177.908, dok 106.338 građana radi na crno ili nemaju nikakav posao. Ono što zabrinjava je činjenica da u zemlji imamo najmanje 100.000 nezaposlenih koji čekaju posao duže od tri godine. Zbog toliko nezaposlenih radnika, zarade u Crnoj Gori će da padaju - poručuje Pejak.

MENjATI SVEST

SULjO Mustafić podseća da je u toku stručno osposobljavanje šeste generacije visokoškolaca.

- Od njih 3.055 u realnom sektoru je 60 odsto, dok su ostali u javnoj upravi. Činjenica je, međutim, da je u Crnoj Gori hiperprodukcija visokoobrazovanog kadra. Potrebno je raditi na promeni njihove svesti, kako bi se pravio otklon u željama i težnjama, od države kao poslodavca, okrećući se sve više privatnom biznisu, smatra direktor Zavoda za zapošljavanje.