Hrvati ne žele duže da rade

ZAGREB

OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

NAJAVA prve velike reforma koja se priprema u Hrvatskoj, da se produži radni vek do 67. godine, naišla je na ogorčene reakcije hrvatskih građana. Ogromna većina smatra da predlog hrvatske vlade nije prihvatljiv. Trenutno, žene treba da rade do 63. godine, a muškarci do 65. godine.

Sa druge strane, sve je manje novca za penzije čiji je prosek nešto viši od 300 evra. U Hrvatskoj je i inače više penzionera nego radno aktivnih građana. Zato vlada i smatra da treba duže da se radi za penziju, dok građani poručuju da treba pre svega pokrenuti privredu, a ne lomiti reforme preko njihovih leđa.

Poslednjih se dana pojavio predlog da treba obezbediti minimalne penzije od 150 evra i onima koji nemaju uslove da dobiju penziju, a navršili su 65 godina života. Bile bi to "nacionalne penzije" za sve one koji nemaju ni neophodnih petnaest godina radnog staža, a tako bi im se omogućio bar minimum za život u starosti. Vlada odgovara da novca zasada za to nema, ali da se o predlogu razmišlja i da će se naći na dnevnom redu.

Pročitajte još - Austrija u strahu od “invazije” Hrvata

Najviše penzije u Hrvatskoj imaju ratni veterani, koji primaju i više od 1.000 evra. Njihove penzije nisu smanjivane, a sve je više onih koji ih traže. Sa druge strane, oni koji su odradili puni staž najčešće imaju penzije koje se kreću od 400 do 500 evra, a svega nekoliko hiljada hrvatskih penzionera prima penzije više od 1.000 evra, a da nisu u rangu privilegovanih ratnih veterana. Najlakše zarade penzije parlamentarni poslanici kojima je dovoljno da su nekoliko meseci u Saboru kako bi dobili 1.000 evra penzije.

Hrvatski građani traže da se reforma penzijskog sistema sprovede tek kada se oporavi ekonomija i kada bude više zaposlenih i radnih mesta. Kako to zasada nije slučaj, očigledno je da će ova reforma završiti u slepoj ulici.

KOLINDA KAO ORBAN

AGENCIJA "Asošijeted pres" svrstala je hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarović među evropske državnike koji podržavaju krajnju desnicu, i stavio je uz bok mađarskog premijera Viktora Orbana. Zamera joj se da se zahvaljivala Argentini što je primila ratne zločince. Agencija je posebno navela slučajeve Poljske, Mađarske i Hrvatske kao zemalja u kojima desničarski stavovi preovlađuju.