Nikos Kocijas za zajedničku budućnost

OD STALNOG DOPISNIKA

U nastojanjima iznalaženja „časnog i pravednog rešenja“ oduženog međususedskog spora o službenoj upotrebi Makedonija, šef grčke dipllomatije Nikos Kocijas u petak je u Skoplju, posle razgovora sa makedonskim ministrom spoljnih poslova Nikolom Dimitrovom, ukazao da u pregovorima treba uzeti u obzir glavne tačke obeju strana.

PROČITAJTE JOŠ: PROTEST U SKOPLjU: Oko 1.000 ljudi na ulicama zbog slučaja "Almir" (FOTO/VIDEO)

Glavne tačke se lociraju u pregovorima koji teku, a ustavne promene koje zahteva Atina, prema Kocijasu ne treba shvatiti kao nešto strašno. Jer, kako je podvukao, „zakoni, Ustavi i mentaliteti se menjaju. Ne govorim o ekstremistima u obema zemljama, već o onima koji vide zajedničku budućnost dveju zemalja“.

- Napravili smo korake da rešimo probleme, koje nismo mi stvorili, već smo ih zatekli. Dužni smo da ih rešimo i to će pomoći za prijateljstvo između dva naroda, za stabilnost i bezbednost i za razvoj dveju država i celog regiona, izjavio je Kocijas u Skoplju.

Objasnio je da Grčka insistira na promeni makedonskog Ustava jer prema praksi evropskih ustavnih sudova nacionalni ustavi su iznad evropskog i međunarodnog prava. Dodao je da je zato i „potrebno ovo pitanje razjasniti“, ali, kako je otkrio, „to trenutno nije tema, jer smo na sredini pregovoračkog procesa“.

Ukazao je da veruje u časne pregovore od koih će u budućnosti dobiti obe strane, bez pobednicka ili gubitinika, Grčka želi kompromis.

I Dimitrov je poručio da je potrebno naći rešenje koje neće nikoga poniziti već otvoriti vrata boljoj budućnosti.

- Naš zajednički interes je da se nađe rešenje ovog dugogodišnjeg problema. Pitanje dugo traje, pokušavamo da gradimo poverenje i da odstranimo predrasude koje još uvek postoje. I sa druge strane postoji želja za razgovorom i iznalaženjem rešenja, rekao je Dimitrov, potvrdivši da će se već iduće sedmice sa Kocijasom susresti u Beču zajedno sa medijatorom UN u sporu, američkim ambasadorom Metjuom Nimicom.

„Sliveno“ ime na makedonskom jaziku i bez prevoda, kako je primetio Dimitrov, nije najbolji pravac u razgovorima. „Sadašnja referenca BJRM sadrži ime Republika Makedonija i ono je prevedeno na šest oficijalnih jazika u UN. Teško je da kažem mom narodu da je složeno ime sa nekakvom odrednicom, zajedno sa imenom Makeodnija, u jednoj reči, dobro rešenje“, izjavio je Dimitrov.

Nacrt predloga sporazuma koje su dve strane međusobno razmenile, kako je objasnio Kocijas su dokumenti za razjašnjenje pozicija dveju strana, a nikako za otežavanje procesa. Na kraju treda da se „dobije“ – jedan tekst koji će Nimic pretočiti u dogovor i dostaviti SB UN, „kao potvrdu da je problem rešen“.

PROTESTI „TVRDOKORNIH“

Pre početka i za vrema razgovora Nikosa Kocijasa i Nikole Dimitrova, ispred zdanja Ministarstva spoljnih poslova u Skoplju, na levoj obali Vardara, trajali su protesti grupe „tvrdokornih patriota“ organizovanih od nekoliko udruženja građana privženih opozicionoj VMRO-DPMNE koji se protive pregovorima sa Grčkom i promeni ustavnog imena Makedonije.

Demonstranti su nosili transparente sa porukama: "Makedonija Makedoncima", "Stop diskriminaciji", "Stop pregovorima", "Stop holokaustu protiv Makedonaca"„ „Stop rasizmu i diskriminaciji protiv Makedonaca“...

ZAKON O JEZICIMA NA ČEKANjU

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov ostaje na iznetom stavu o dva puta usvojenom Zakonu o upotrebi jezika, kojim se ozvaničava službena upotreba i albanskog kao drugog složbenog jezika u zemlji, odbijhajući da potpiše ukaz o proglašenju akta, potvrđeno je iz Kabineta šefa države u Skoplju.

Ivanov je i posle ponovnog izglasavanja Zakona 14. marta u obraćanju javnosti rekao da neće potpisati ukaz o proglašenju jer mu to ne dozvoljavaju – „savest i Ustav“.

Spiker makedonskog Sobranja (skupštine) Talat Džaferi u četvrtak uveče je ponovo pozvao Ivanova da potpiše zakon, jer mu je to ustavna odgovornost i obaveza, psole odluke poslaničke parlamentarne većine.

Džaferi smatra da eventualno pokretanje opoziva Ivanova u parlamentu, za sada nije realno, jer ne postoji dvotrećinska većina za tu proceduru. On je ocenio da se zakonom u jezicima „zaokružuje pravni okvir“ Okvirnog sporazuma iz Ohrida 2001. – kojim „Makedonci ništa ne gube, a ne gubi nit država u smislu njenog unitarnog karaktera“.