Čović: Samo razgovorima moguć otklon od 90-tih

Čović, u intervjuu Tanjugu, ukazuje u tom kontekstu na izuzetnu ulogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na uspostavljanju i održavanju mira i stabilnosti u regionu.

Njegovu nedavnu posetu Hrvatskoj smatra veoma korisnom, jer, kaže, razgovori nemaju alternativu:

"Na taj način se istorija može staviti tamo gde joj je mesto i moguće je okrenuti se budućnosti. To sam prepoznao u razgovorima predsednice Kolinde Grabar-Kitarović I predsednika Vučića. Uveren sam da su razgovori jedini put i da ih treba dinamizirati", naglasio je on.

PROČITAJTE JOŠ: Učesnici trilaterale: Sastanak bio koristan; Vučić: Rekao sam istinu o granici Srbije i BiH

Prema njegovim rečima, razgovorima treba da se konačno odvojimo od vremena 1990-tih, i ističe da, i pored kritika upućenih hrvatskoj predsednici zbog Vučićeve posete, hrvatska javnost razume da je potreban dijalog.

PROČITAJTE JOŠ: Sarajevu nudimo "kiriju" na Drini

„To dokazuju i istraživanja koja pokazuju da nikome nije pala popularnost. To pokazuje da treba biti uporan i ratne rane i ožiljke zaceliti. Bez razgovora na najvišem nivou to se nikada neće desiti. Vreme rata je daleko iza nas i treba što pre da zalečimo rane i okrenemo se budućnosti", podvukao je Čović.

Prema njegovim rečima, stalna komunikacija i otvaranje novih poglavlja u saradnji u svim oblastima nemaju alternativu:

„U Hrvatskoj živi značajan broj predstavnika srpskog naroda, i obrnuto. Tim ljudima neće biti bolje ako nema komunikacije na najvišem nivou", uveren je on.

Čovih smatra da politika predsednika Srbije na uspostavljanju i održavanju stabilnosti i mira u regionu apsolutno deluje, iako su neki, kako je dodao, bili nepoverljivi iz početka.

„Predsednik Vučić, još dok je bio premijer, evidentno je neko ko može motivisati i koordinirati takvu aktivnost. Nemoguće je raditi na razvoju ovog prostora ako imate okruženje koje je nestabilno, a BiH je nužna kao stabilna, decentralizovana država, celom regionu", podvukao je on.

Ne sme se, upozorava, zapostaviti i prevideti uticaj BiH na mnoge događaje u prošlosti, te na činjenicu da je „iskra uvek bila negde u BiH".

„Uloga predsednika Vučića je izuzetna i pozivam ga da nastavi tako da radi", poručuje Čović.

U prilog evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana nesumnjivo ide, kaže, nedavno usvojena Strategija EU, koja je otvorila vrata brzom pristupanju svih zemalja regiona, te članstvu Srbije i Crne gore do 2025. godine, a posebnu šansu taj dokument predstavlja za Bosnu i Hercegovinu.

Bosna, međutim, mora promeniti izborni zakon do aprila, ukoliko želi da dobije status kandidata.

„Uveren sam da naš evropski put ima budućnost, ali samo ako smo stvarno opredeljeni da to želimo. Danas je ta odluka isključivo u rukama bošnjačkih političara", ističe predsedavajući Predsedništva BiH i dodaje da je neophodno da se ispoštuje odluka Ustavnog suda I promeni izborni zakon.

„Sporno je da nam se ne omogućava da legitimni predstavnici Hrvata obavljaju vlast na svim nivoima. Ako birate dva člana Predsedništva BiH iz Federacije, jasno je da Bošnjaci, kojih ima 3,5 puta više od Hrvata, mogu izabrati oba. To su već dva puta uradili i ne skrivaju nameru da to ponovo učine", rekao je on.

Čović je upozorio da takvo ponašanje pokazuje da se ne razume budućnost BiH i da to vodi ka nekim novim krizama, a pitanje je, kaže, kako bi se to završilo.

„Političke stranke bošnjačkog naroda su retko složne oko nekih pitanja, ali kada je reč o pozicije najmalobrojnijeg naroda u Federaciji, stav im je jasan", primetio je on.

Za ukupne odnose Hrvatske I BiH kaže da nisu loši, iako neki koji žele da ih takvim prikažu:

"Neki uvek tako ubace neku temu koja se prikaže kao problem, a u poslednje vreme to je bio Peljšeki most, odnosno otvaranje granice na moru, iako postoji sporazum iz 1990-tih, koji nije ratifikovan, ali je nepotrebno otvarati to pitanje. Na taj način nećemo ubrzati I poboljšati odnose BiH I Hrvatske", upozorio je Čović.

S tim u vezi spomenuo je bošnjačkog člana Predsedništva BiH, Bakira Izetbegovića, ističući da Izetbegovićevi stavovi nisu stav Bosne i Hercegovine.

„Zbog toga uvek upozoravam da institucije BiH moraju da zauzimaju stav u skladu sa zakonima i Ustavom, a ne tako što će pojedinačno neki Bakir, Mladen ili Dragan izaći svojim stavom", kazao je on.

U BiH se mora shvatiti da su toj zemlji potrebni prijatelji, a Hrvatska kao članica EU može dosta uraditi na otvaranju evropskog puta.

Prepreku evropskoj budućnosti BiH on vidi i u instituciji visokog predstavnika međunarodne zajednice i tvrdi da Bosna ne može dobiti kandidatski status i otvoriti pregovore sa EU sve dok ta institucija postoji:

„Ne možemo dobiti kandidatski status, otpočeti pregovore sa EU, a da imamo institiucije koje na neki nacicn čine od nas protektorat. Još uvek postoje bonska ovlašćenja koja mu omogućavaju da bilo koga od nas smeni, imenuje, poništi ili donese zakone“, objasnio je.

Ako želi u EU, BiH mora da pokaže da može sama rešavati unutrašnje probleme, posebno unutar Federacije.

Prema njegovim rečima, institucija visokog predstavnika je od uvođenja sprovela 200 preinačenja Ustava, koja nikada nisu prošla parlamentarnu proceduru.

„Krajnje je vreme da se lagano taj posao završi. Ako rešimo pitanje izbornog zakonodavstva, otvoren nam je put da se takve odluke donesu u ovoj godini, jer nema razloga da nova struktura vlasti ne napravi planove za naredne četiri godine, u kojoj bi važno mesto zauzeo ubrzan put ka EU, a to se ne može sa institucijom visokog predstavnika“, objasnio je on.

Dodaje i da visoki predstavnik u poslednje tri ili četiri godine nije doneo nijednu odluku, izuzev što se pojavi s vremena na vreme i pošalje neku poruku da bi pokazao da ta institucija i dalje postoji.

Ako bi se držali striktno okvira Dejtona, u BiH bi mogli danas funkcionisati bez problema i sprovoditi reforme, te bez zadrške pristupiti evropskim integracijama, kazao je Čović.

"Moraćemo da napravimo racionalnije strukture, koje bi bile efikasnije. Dejton je dobar okvir da BiH može funkcionisati. Ne smemo potceniti da je u poslednje dve decenije bilo promena Dejtonskog sporazuma, I to posebno na nivou entiteta, čime su mnoge stvari narušene", kritikovao je on.

"Dejtona 2 mislim da neće biti”, zaključio je predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović.