Zabrđe: Masline beru i stranci

Kada se zavrti kameni točak mlina za masline starog četiri veka, ispod prese kapnu prve mirisne, guste, zlatne kapi devičanskog ulja, a posao koji se obavlja na starinski način okupi porodicu, komšije i prijatelje, onda svima postane kristalno jasno da tradicija može da živi i da se obnavlja, a luštičko selo Zabrđe može biti privlačno ne samo leti nego i u poznu jesen. Potvrđuju to i u porodičnom gazdinstvu Stojkovića, u kome su proteklih dana organizovali i berbu i mlevenje maslina.

- Dobari su ove godine i rod i plod, uprkos četvoromesečnoj suši, bez kapi kiše. Puna stabla, kofe, ruke, a očekujemo oko 300 litara ulja - objašnjava najmlađi Stojković, Jovan koji uprkos završenoj školi, uživa u poslovima na imanju.

Ruku pomoći složnim Stojkovićima pruža i Britanac Toni Edvards, koji je prvi put u maslinjaku, a u Zabrđu je kupio kuću, pa je ranija londonska adresa postala - povremena.

Kaže da je ovde pronašao mir, a prava su privilegija jutra i buđenje s pogledom na more.

- Berba maslina je terapeutski posao u odnosu na ono što sam radio u Britaniji - kaže uz osmeh Toni i nastavlja da skuplja masline, da posao ne kasni.

BRITANAC Toni Edvards

Sličnu priču kazuje i Anđelka koja je na Lušticu stigla iz Vojvodine, kada je otišla u penziju.

Zbog maslina, ali i zbog 20 hramova na nevelikom poluostrvu, Lušticu mnogi nazivaju maslinskom gorom. Ovde uspevaju domaće sorte maslina žutica, sitnica, lastovka, crnica, lombardeška, a od pre nekoliko godina ima i novih mlinova i novih vrsta.

Luštičani prema svetom drvetu imaju poseban odnos, veruju da je maslina kao mati, primiće ljude bilo kada da joj se vrate. Potvrdu su meštani dobili kada su se posle decenija zaborava vratili maslinarstvu poštujući najstarije običaje i pažljivo prihvatajući nove, ali uvek podsećajući da su svojevremeno tradicionalni luštički proizvodi pršut, sir i ulje dospevali i do bečkog dvora.

NAjmlađi Jovan Stojković

NOVI PRILAZNI PUT

Zvuči neverovatno ali je istina, živopisni zaselak Rujevo, u zaleđu Zelenike, iako se nalazi na samo pet kilometara od obale mora još nema prilazni put, pa meštani, posebno oni koji se bave poljoprivredom, kao jedino "prevozno sredstvo" koriste magarce. Predsednik Mesne zajednice Zelenika-Kuti Predrag Vujnović kaže da su ovih dana započeli probijanje trase prilaznog puta u dužini od 1.200 metara, ali će novca nedostajati, uprkos tome što su i porodice Radonjić i Mitrović iz Rujeva priložile po 3.000 evra za početak radova.