Rast ekonomije, ali i javnog duga

NEMA više dileme da će crnogorska ekonomija u 2017. dostići ekonomski rast oko četiri odsto. To su prognoze koje stižu sa domaćih, ali i stranih adresa. I sa tim rastom podeliće peto mesto sa Turskom, a ispred su Malta, Estonija, Irska i Rumunija. Na takav rezultat, pokazuju analize, najviše uticaja imala je intenzivnija izgradnja deonice auto-puta. Taj posao "povukao" je i sektore privrede, između ostalog građevinarstvo, saobraćaj, trgovinu, skladištenje...

Osim toga rastu je, tvrde u analizama, doprinela i dobra sezona, ali i kretanja u industriji, povećana potrošnja u domaćinstvima, investicije. Ni MMF ne spori ostvareno u 2017, ali uprkos pozitivnim ocenama, skreće pažnju na visinu javnog duga koji se približio iznosu od dve i po milijarde evra ili na skoro 60 odsto BDP, što je zvaničan podatak Ministarstva finansija.

PROČITAJTE JOŠ: Crna Gora zlatom garantuje kredit

Po mišljenju odlazećeg predsednika Privredne komore Velimira Mijuškovića - generalno oporavila se svetska ekonomija.

- Brine, međutim, što neke procene ukazuju da se to desilo zbog obima proizvodnje u vojnoj industriji. A ako imamo takvu situaciju da globalni oporavak diktira taj sektor, onda je to svakako zabrinjavajuće. Mi nemamo razvijenu tu granu, ali sva dešavanja na globalnom nivou svakako imaju uticaj na kretanja u svim ekonomijama. Jedno je sigurno, crnogorska ekonomija dostići će rast od četiri odsto. Prema prognozama Privredne komore i više od toga, ali evo da sačekamo preliminarne rezultate za treći kvartal - prokomentarisao je Mijušković.

U Građanskom pokretu URA navode da Evropska komisija, Svetska banka i MMF vrlo dobro poznaju naše prilike i da se njihove analize značajno razlikuju od domaćih.

- Između ostalog, da se radi uravnoteženja budžeta moraju smanjiti plate, socijale, penzije, jer su ovi rashodi izuzetno visoki. Preporuka je da se rashodi za zarade do 2019. smanje gotovo 18 odsto, za socijalu više od 15 procenata. Ako se uzmu i nerealne Vladine procene troškova za deonicu auto-puta, jer nisu uključeni troškovi petlji, prilaznih puteva, elektromreže, onda je sve jasno koliko treba novca. Ne sme se zaboraviti da u trošak nije uračunata isplata manjinskog paketa akcija A2A, da nisu ukalkulisani rizici od mogućeg "pada" garancija na teret budžeta. Sve to može koštati i nekoliko stotina miliona evra, pa se može zaključiti da će uslediti još žešće stezanje kaiša - komentar je iz Građanskog pokreta URA.

Nezavisni poslanik Aleksandar Damjanović konstatuje da je Crna Gora zbog prezaduženosti uvela mere štednje, ali napominje da je to trebalo učiniti mnogo ranije. Upozorava i na rizik koji donosi izgradnja prve deonice auto-puta.

- To je ekonomski upitan, finansijski neodrživ, politički profitabilan projekat. Osim toga, opasnost je i da li će usporiti realizaciju drugih projekata - kaže, za "Novosti", Damjanović. - Nije ništa novo što na rizike ukazuje i MMF. Posebno je problematičan domaći dug po osnovu obeštećenja i restitucije, ali i onaj koji nije identifikovan, komercijalni, tj. spoljni dug preduzeća. Generalno govoreći rizici postoje, pa je na onima koji kreiraju ekonomsku politiku da vode računa, jer nije dobra politika zaduživanja u beskonačnost.

Velimir Mijušković

DRASTIČNA NESRAZMERA

ANALITIČARI, poput Zarije Pejovića, uočavaju drastičnu nesrazmeru između stranih investicija i zaduživanja.

- Crna Gora je pre deset godina imala skoro pet milijardi direktnih stranih investicija. Javni dug se uvećavao i sad prelazi dve milijarde evra. To znači da nismo imali produktivne investicije koje bi donosile prihod i nove fiskalne kapacitete - rekao je ranije za "Novosti" Pejović.