Rok za Prevlaku 2023.

BRISEL ne želi granične probleme koje bi nove članice mogle uneti pod krov Evropske unije. Da će pitanje međe sa Hrvatskom (Prevlaka) biti jedan od uslova o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji, tvrdi zagrebački "Jutarnji list", pozivajući se na "tajni dokument" Evropske komisije koji su imali na uvid pod imenom "Verodostojna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan".

- Postoje i dalje važni bilateralni sporovi između država regiona koji su preostali za rešavanje. EU neće uvoziti te sporove. Trajno rešenje treba pronaći pre nego što država uđe u EU, navodi se u dokumentu.

PROČITAJTE JOŠ: Kitarović zabrinuta da se presuda razvija u osudu Hrvatske

Prostor Prevlake funkcioniše na osnovu Privremenog sporazuma o Prevlaci, potpisanog 2002. godine. Crnogorci bi ovo pitanje trebalo da reše do 2023. godine, kako bi postali punopravni članovi EU dve godine kasnije. Ministar spoljnih poslova Srđan Darmanović kaže da već 15 godina privremeni sporazum između Crne Gore i Hrvatske, oko Prevlake, funkcioniše izuzetno dobro i ni na koji način ne dovodi u pitanje odlične prijateljske odnose između dve države.

- Hrvatska je pomagala Crnu Goru u našim aspiracijama da postanemo članica NATO. To sada radi i kada je u pitanju naša evropska agenda - poručuje Darmanović.

Poluostrvo Prevlaka ili rt Oštro, ili "kapiju Boke", koja je svetsku javnost zatalasala prve godine poslednje decenije prošloga veka. Taj prostor postao je sporna granična priča 1991. godine, kada se oko njega i ratovalo. Oduvek je, prema crnogorskim izvorima, bio vojna baza i na Prevlaci su bili oni kojima pripada Boka. Čak ni u vreme NDH nije pripadala Hrvatskoj, već su na njoj bile italijanske okupacione snage.

U jesen 1991, pred sam raspad SFRJ, ovo poluostrvo je izbilo u žižu javnosti. Prevlaka je, naime, bila jedina kasarna na hrvatskoj obali koju nisu očistili od jedinica JNA. Počele su čarke, a onda i rat JNA i hrvatskih snaga. U tom, po mnogima nepotrebnom ratu poginulo je 160 vojnika i dobrovoljaca iz Crne Gore i nešto više pripadnika Zbora narodne garde, MUP-a i civila Hrvatske.

Neki analitičari u Crnoj Gori uglavnom se slažu da je slučaj najbolje prepustiti međunarodnoj arbitraži. No, ukoliko Prevlaka uđe u međunarodnu sudnicu, pitanje je koliko će proces trajati. Ima i onih koji smatraju da će se spor sada brže rešiti jer su Crna Gora i Hrvatska članice NATO.

PROČITAJTE JOŠ: Milo opet u igri?

TESNO RAZGRANIČENjE

PRE nego što će početi sukob oko Prevlake, tek poneko je znao kuda prolazi uska granica po kojoj je Prevlaka u Hrvatskoj. U Crnoj Gori je uveliko bila u opticaju samo jedna priča: Prevlaka je bokeljska i crnogorska. Oduvek. Prevlaka se, istina, našla u Hrvatskoj u avnojevskim granicama, koje će Badinterova komisija predložiti za državne. A meštanima Vitaljine i drugih sela Konavala, Herceg Novi je bio najbliži. Tu su radili, iznosili svoje proizvode na pijacu. Čine to i danas jer im je Dubrovnik daleko. Ni za njih decenijama tu nije bilo granice.