CG: Poslanici zarade 1.500 evra i kad ćute

PROSEČNA oktobarska plata poslanika u Skupštini Crne Gore bila je 1.454 evra, a na platnom spisku je i 39 poslanika opozicije koji su u proseku zaradili po 1.443 evra.

PROČITAJTE JOŠ: Petnaestogodišnjak izvršio samoubistvo

Platu prima 79 poslanika, od ukupno 81, jer su se Tarzan Milošević i Željko Aprcović iz DPS ranije odrekli poslaničkih zarada. Opozicioni poslanici primaju platu iako bojkotuju parlament od konstituisanja ovog saziva, a deo njih je u fazi takozvanog selektivnog bojkota.

PROČITAJTE JOŠ: Đukanović: Ako ne budem kandidat, baviću se politikom

Najveću platu ima predsednik crnogorskog parlamenta Ivan Brajović - 1.884 evra. Iza njega su poslanik DF Branko Radulović i poslanici DPS Miodrag Vuković i Branko Čavor, sa po 1.785 evra. Marija Ćatović iz DPS ima platu 1.762 evra, Predrag Bulatović (DF) 1.759, Jovanka Laličić (DPS) 1.749, a Obrad Stanišić (DPS) 1.745 evra.

Poslanica DF Marina Jočić prima 1.732 evra, a potpredsednik Skupštine Branimir Gvozdenović 1.728 evra. Miodrag Lekić (Demos) i Milorad Vuletić (DPS) dobili su po 1.719 evra, dok je poslanik SD Mićo Orlandić primio 1.710 evra.

Najveću poslaničku platu među liderima Demokratskog fronta ima Nebojša Medojević, koji prima 1.601 evro. Andrija Mandić u parlamentu zarađuje 1.574, a Milan Knežević 1.423 evra. Lider Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović ima platu 1.502 evra, predsednik Liberalne partije Andrija Popović 1.578 evra, lider Demokrata Aleksa Bečić 1.397, a prvi čovek URA Dritan Abazović 1.394 evra.

- Pitanje je da li su zarade poslanika Skupštine Crne Gore ekvivalentne njihovom učinku, odnosno da li poslanici ispunjavaju svoju ključnu dužnost, a to je da služe kao zastupnici narodne volje, nezavisno od toga da li oni dolaze u Skupštinu ili je bojkotuju. Moj je utisak da bi se retko ko složio da zaslužuju taj novac, i to je suština problema - kaže Željka Ćetković iz Centra za građansko obrazovanje.

Prema rečima Ćetkovićeve, u crnogorskoj skupštini sve ređe imamo kvalitetnu, konstruktivnu i korisnu raspravu. Kad se tome doda izraženo nezadovoljstvo i visoko nepoverenje građana u ovu najvišu predstavničku instituciju, kao i teška socioekonomska situacija u zemlji, nameće se pitanje koliko su njihove zarade, koje su višestruko veće od prosečnih zarada, opravdane.