Klasić: Vraćamo se u prošlost jer ne vidimo budućnost

ZAGREB - OD STALNOG DOPISNIKA

Za pomirenje Srba i Hrvata, umesto svih izgovorenih reči političara, mnogo bi bilo efikasnije da u jedan autobus sednu zvezde poput Seke Aleksić, Severine, Luke Modrića, Novaka Đokovića i obiđu hrvatske i srpske škole, igraju sa decom fudbal, pevaju i druže se.

Tvrdi to jedan od vodećih hrvatskih istoričara, dr Hrvoje Klasić, profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, autor mnogobrojnih naučnih studija koje obrađuju prošli vek. Upravo piše knjigu o bivšem jugoslovenskom političaru Miki Špiljaku, a u razgovoru za "Novosti" kaže: - Kada bi se ublažila nacionalistička i šovinistička retorika na ovim područjima, svima bi nam bilo lakše.

PROČITAJTE JOŠ: Novo skrnavljenje spomenika ustaškim simbolima

* Mnogo bure na hrvatskoj strani izazvala je izjava Aleksandra Vulina da se devedesetih godina u Hrvatskoj vodio građanski rat?

* Ali u Hrvatskoj se govori o agresiji i pominje se "pomoć izvana"?

- To ničim ne negira građanski rat. Pa, pogledajte Španski građanski rat, gde je takođe dolazila "pomoć izvana". I u Angoli je postojala takva pomoć, pa i dalje imamo građanski rat. Svi oni koji govore da nije bilo građanskog rata idu prema tome da ne priznaju da su Petrinja, Knin, Glina, Benkovac i Vukovar u tom trenutku bili delovi Hrvatske.

* Kako to da je ideja NDH danas toliko prisutna u Hrvatskoj, uz oživljavanje ustaških simbola i glorifikaciju zločinaca iz tog perioda?

- Raspadom NDH nije u potpunosti nestala želja za takvom državom, a to su u emigraciju odneli ustaše i njihovi simpatizeri koji su se uspeli spasti. Kroz hrvatsku emigraciju prošlost se prikazivala potpuno drugačije nego u Jugoslaviji, a posle devedesetih godina mnogi od tih ljudi su se vratili u Hrvatsku. Imali ste u Hrvatskoj na vlasti ljude koji su bili potomci partizana i komunista i ljude koji su bili u ustaškom pokretu ili njihovi potomci. U tom haosu koji je nastupio, sve je bilo jasno i Franji Tuđmanu, jer je znao protiv koga se borio, ali istovremeno bez podrške tih ljudi iz emigracije ne bi mogao da vodi rat. Tako je došlo do mnogobrojnih kompromisa čije posledice mi trpimo i danas.

* Ali da li je trebalo uopšte dozvoliti da se veliča NDH, država u kojoj je pobijeno toliko nedužnih ljudi?

- Nije smelo nikako da se dozvoli veličanje jedne marionetske, kvislinške tvorevine, u kojoj su donošeni rasni zakoni i počinjena mnogobrojna ubistva. Zato mi dvadeset i pet godina raspravljamo o jednom notornom ustaškom pozdravu kao što je "Za dom spremni", a s tim pozdravom su potpisivani dokumenti koji su ljude odvodili u smrt. Isto tako, i dan-danas imamo u Hrvatskoj ulice koje nose ime po Mili Budaku, potpisniku rasnih zakona, ili formacije koje nose imena ustaških jedinica.

* Da li je tako nešto moguće u Evropi, na koju se često pozivamo?

- Zamislite da danas u Nemačkoj Gebels ima svoje ulice, ili da "Zig hajl" može da se koristi u grbu neke političke stranke, ili da se neke nemačke vojne formacije nazovu po Romelu. Nije moguće.

* Kako je uopšte moguće da neko ustaške koljače danas želi da prikaže kao romantične i hrabre borce "za slobodu"?

- U Hrvatskoj je naprosto iz vizure devedesetih godina procenjivan i prošli vek, pa tako nisu bili dobri ni Jugoslavija, ni komunizam, ni JNA, ni partizani. Devedesetih godina se formirao stav da se Hrvatska bori protiv Jugoslavije, za nezavisnost, protiv komunizma, i kao ključni neprijatelj se nameću Srbi. Tog scenarija nije bilo u hrvatskoj istoriji ni za vreme Matije Gupca ili Zrinskog, niti bana Jelačića, već za vreme ustaškog pokreta. Ustaše su se borile za NDH, protiv Jugoslavije i komunizma, i najveći protivnik su im bili Srbi.

* Zbog čega ipak nema jače demokratske platforme koja bi se suprotstavila tom nakaradnom čitanju istorije?

- Ovako vam je to u Hrvatskoj, a tako je bilo i 1941. Društvo je podeljeno na tri grupe, dve manjinske i jednu većinsku. Jedna je manjina zatvorena, ksenofobična i nacionalistički orijentisana, druga manjina je otvorena, za toleranciju i suživot, i imate ogromnu većinu koja je indiferentna. Danas je to tako, ova većina naprosto čeka da vidi šta će da se dogodi.

* U Hrvatskoj nema kraja natezanju oko ustaškog pozdrava "Za dom spremni" i table koja je donedavno stajala u Jasenovcu...

- To je jedna od nedoslednosti iz devedesetih godina. Pitao sam nedavno advokata Antu Nobila da li je negde zvanično zabranjeno osnivanje stranke koja će se zvati "ustaški pokret". U principu nije. U Nemačkoj je 1945. godine u ustavu i kaznenom zakonu navedeno šta se više ne sme raditi, a u Hrvatskoj su oni koji su dolazili iz emigracije iskorišćavali činjenicu što kod nas to nije zakonski regulisano. Tako niste mogli zakonski sankcionisati ni HOS, čiji su zapovednici apsolutno otvoreno veličali NDH, Antu Pavelića i svoje jedinice nazivali po Juri Francetiću i Rafaelu Bobanu i sebe zvali ustašama. Na mala vrata, to je ušlo kao nešto normalno.

PROČITAJTE JOŠ: "FEJSBUK", PRIMORSKA AVANTURA, PA UCENE: Puljanka papreno platila ljubav prema Rožajcu

* Govorilo se i da je "Za dom spremni" stari hrvatski pozdrav?

- Ta dilema uopšte ne postoji, to je jedino i isključivo ustaški pozdrav. A ne sviđa mi se to što oni koji brane tablu i ustaški pozdrav kažu da su to tabla i pozdrav iz devedesetih godina i da nemaju veze sa 1941. To nije istina, treba se samo setiti što su vođe HOS-a govorile devedesetih i videće se da su te simbole uzeli upravo zato da bi veličali ustaški pokret. A bio je to i veliki teret za osamostaljenje Hrvatske, ali i teret za hrvatsko-srpske odnose.

* Koliko je ta retorika hosovaca iz devedesetih uterala strah kod Srba u Hrvatskoj?

- Pokušavam da se stavim u poziciju ljudi koji su bili sedamdesetogodišnjaci na Baniji, u Lici, Slavoniji i gledali kako po Hrvatskoj počinju slobodno da se šetaju ljudi koji se nazivaju ustašama i nose majice sa likom Ante Pavelića. Ljudi koji su preživeli Holokaust i genocid. Onda mogu da razumem da su na plodno tlo dolazile i razne druge ideje koje su dovele do ratova na ovim prostorima. Zato mislim da danas oko svega toga ne bi trebalo biti spora, već se energično odreći svega što podseća na ustaštvo.

Hrvoje Klasić ispred spomenika Silviju Strahimiru Kranjčeviću kod Filozofskog fakulteta u Zagrebu

* Hrvatsko-srpski odnosi još uvek su opterećeni prošlošću, žrtvama, nesrećama za oba naroda, svi se vraćamo istoriji...

KONSENZUS NAM JE POTREBAN BAR OKO ŽRTAVA

* Lome se stalno koplja i oko "Oluje"?

- "Oluja" je primer koji pokazuje kako na ovim prostorima nema empatije i saosećanja sa žrtvama. Apsolutno je pravo i potreba da se govori o 200.000 ljudi koji su otišli iz Hrvatske, i bilo bi nužno da svake godine hrvatsko vođstvo ode i u Varivode i na mesta gde su ubijani građani srpske nacionalnosti posle "Oluje". Ali istovremeno očekujem da se i u Srbiji govori o 500.000 prognanih Hrvata, da se, ukoliko se govori o prekomernom granatiranju Knina, govori i o granatiranju Siska, Karlovca, Osijeka, Zadra. Dok god na ovim prostorima imamo podelu na "naše" i "vaše" žrtve, i pri tome su "naše" žrtve uvek veće od "vaših", a "naši" zločinci uvek nešto malo manji od "vaših", ništa se neće promeniti. Treba stvoriti konsenzus bar oko žrtava, a žrtve su i u Jasenovcu, i u Srebrenici, i osječkim garažama, na Sljemenu, Zagrebačkom velesajmu i u "Lori"...