Ulje će teći u potocima

BUDVA - Posle jednogodišnje pauze, koja je po mišljenju starih maslinara "prirodno stanje", ove godine su vekovna stabla prevashodno žutice, ali i drugih sorti, puna kvalitetnog ploda. Za razliku od agruma, koji su desetkovani oštrom zimom, januarski mraz je pogodovao maslinama, pa se zelene grane savijaju do zemlje.

Uskoro počinje berba maslina na celom području od Igala do reke Bojane. Najviše posla ima u barskoj opština, na čijem prostoru je najviše maslinjaka ("zorio se, dabogda, kao Bar maslinama"), zatim na području Ulcinja, gde su takođe kvalitetni maslinjaci, a slede Budva i Boka kotorska, gde je nešto manje stabala, ali su izuzetnog kvaliteta. Otvoreni su stari, ali i brojni novi mlinovi u kojima će se tokom jeseni prerađivati plod koji daje vanredno dobro maslinovo ulje, koje je i hrana i lek već više milenijuma.

U opštinama južnog Jadrana, međutim, ima i poodavno zapuštenih maslinjaka, u kojima trune plod, delom u privatnom, a delom u vlasništvu države.

Pročitajte još - Jela sa maslinama

Crna Gora još uvek, iako je to njena obaveza koju postavlja Brisel, ne vodi dovoljno računa o svom velikom biljnom potencijalu. Računa se da na celom Primorju ima oko 400.000 stabala.

Ne tako davno, sedamdesetih godina, kada je turizam naglo zakoračio na južnu obalu, počela je "seča" maslina. Stara stabla ustupala su mesto hotelskim terasama i privatnim kućama, restoranima i putićima koji vode do njih. Kasnije, kada je započelo pravo betoniranje obale, nestajali su pred bagerima celi maslinjaci. Računa se da je za nekoliko decenije posečeno više od 200.000 stabala.

MALO NOVIH ZASADA

CRNA Gora nije aktivna u sadnji novih stabala. Dok neke zemlje Mediterana, inače bogate maslinama, godišnje posade po milion stabala, a susedi Albanija i Hrvatska od 350.000 do 500.000, Crna Gora je daleko od bilo kakvih vrednijih rezultata u tom pogledu.