BiH: Srbi traže kontrolu nad šumama

VEĆ tri godine se odluka Ustavnog suda Federacije BiH da su lokalne zajednice nadležne nad prirodnim resursima na svojoj teritoriji - ne primenjuje. Ovu odluku bojkotuju sve vlasti u Federaciji BiH, pa tako i Kanton 10, gde živi najviše Srba povratnika i gde su opštine sa većinskim srpskim stanovništvom.

Odlukom o raspolaganju prirodnim bogatstvom, pre svega šumama, lokalne zajednice bi bile ovlašćene da seku i izvoze drvo, a ne kao do sada, da su za to nadležne kantonalne vlasti, koje ne žele ni da čuju za lokalne zajednice.

Ipak, ignorisanje odluke Ustavnog suda FBiH pokazuje da vlasti na nivou Kantona, ali i vlast na entitetskom nivou u Federaciji BiH, ne žele da dopuste lokalnim zajednicama da raspolažu šumskim bogatstvom, kaže za “Novosti” Mile Marčeta, delegat u Domu naroda Parlamenta FBiH i predsednik Zavičajnih socijaldemokrata iz Drvara.

- Prirodni resurs, odnosno šuma, najveće je bogatstvo Kantona 10, pa čak i Federacije BiH, ali problem je što se u ovom kantonu nalaze opštine gde Srbi čine većinu, i to su Drvar, Grahovo, Glamoč i Petrovac. Kad bi odluka Ustavnog suda FBiH počela da se primenjuje, onda bi Srbi raspolagali šumom na svojoj teritoriji, što definitivno ne odgovara ni vlastima u Federaciji BiH, ni onoj na kantonalnom nivou - ističe Marčeta.

Prema njegovim rečima, najveći zagovornici toga da se ne primenjuje odluka Ustavnog suda FBiH su HDZ i Hrvati.

- Hrvati zasad drže monopol nad izvozom drva i sečom šume. Iako je Ustavni sud FBiH doneo odluku na zahtev Saveza opština i gradova FBiH, definitivno sve stoji u fioci i niko i ne pomišlja u Federaciji BiH da pokrene usvajanje zakona o šumama. Tu HDZ koči primenu ove odluke, ali i usvajanje zakona o prirodnim resursima u FBiH. Sada u Kantonu 10 imamo 60 zakona koji nisu u primeni, jer HDZ ne želi da pruži podršku za njih - dodaje Marčeta.

Za to vreme, kako kaže Marčeta, traje seča srpskih šuma i njen izvoz na sve strane regiona i Evrope, i tako već dve decenije, od završetka rata.

- Sada opštine u kojima se nalaze šumska bogatstva dobijaju neku sramotnu naknadu od dva odsto, što je ništa u odnosu na milione, koliko se izvlači preko seče i prodaje šume. Pred poslanicima u Parlamentu FBiH ću pokrenuti pitanje oko primene odluke Ustavnog suda FBiH da se raspolaganje prirodnim bogatstvom vrati na lokalne zajednice, ili, ako se neće primenjivati, nek se ukine i Ustavni sud FBiH - poručio je Marčeta.

JAK ADUT

MARČETA dodaje da bi dobijanje nadležnosti nad šumskim bogatstvom u ovim opštinama značilo spas za Srbe i pojačalo povratak na ovo područje.

- Nadležnost nad šumama znači i osnivanje šumskih gazdinstava. Ovo vuče otvaranje na stotine radnih mesta. Pored toga idu i pilane i prevoz i mnoge druge stvari koje prate upravljanje šumama. Konačno bi Srbi imali jak adut u Federaciji BiH i na njemu bi mogli da baziraju povratak većeg broja ljudi - pojašnjava Marčeta.