Na crkvi polumesec, na džamiji krst

PODGORICA - Skidanje metalnog krsta sa Sat-kule na trgu Bećir-bega Osmanagića u Podgorici uzburkalo je ovih dana strasti među žiteljima glavnog grada Crne Gore. Da li će hrišćansko obeležje biti vraćeno tamo gde je stajalo 127 godina, odlučiće gradska vlast. Na sreću, na ovim prostorima sačuvane su i drugačije priče, a o tome svedoči i poveća crkva posvećena Svetom Lazaru Četvorodnevnom na Luštici, u selu Mrkovi. Na crkvi su uz krst privezani polumesec i malteško obeležje!

Na prelepom poluostrvu Luštica raštrkano je 12 sela, od kojih neka pripadaju tivatskoj, a druga hercegnovskoj opštini. Meštani se znaju dobro, dele zlo i dobro. U luštičkim selima žive pravoslavci. Uz 18 crkava pravoslavnih, postoje i dve katoličke. Iako se ne radi o izrazito međunacionalnoj sredini (u samoj Boki kojoj pripada Luštica, živi u skladu više nacionalnosti), ovde vera nikada nije bila problem. Čovek i nečovek, bili su jedini "znaci raspoznavanja". Stoga je na Luštici uvek i vladao mir.

- Vremena turske najezde davno su minula i nikome nije padalo na pamet da razdvoji verske simbole sa zvonika crkve Sv. Pravednog Lazara Četvorodnevnog, koja je podignuta 1605. godine. Ono što su preci postavili, traje i danas. A bili su dovitljivi, jer su ispod krsta "privezali" polumesec i malteški krst, kako bi crkvu zaštitili od pohare osvajača koji su ovim terenom prolazili. Pribegli su lukavstvu. Kada bi naišli Turci ne da nisu dirali objakt, već bi se poklonili, a seosko stanovništvo ostavljali na miru - priča za "Novosti" luštički prota Nikola Urdešić.

Pročitajte još: Uklonjen krst sa Sahat kule iz Podgorice!

Njegovi parohijani podsećaju da su Turci u to vreme kontrolisali obalu, držali u svom posedu Herceg Novi, dok je u zalivu bila usidrena njihova flota. Poluostrvo Luštica u zalivu "jadranske neveste" vekovima je mirno stanište vrednih i tihih ribara i poljoprivrednika. Na njemu nikada nisu formirana mirovna veća, niti su sudovi imali posla. Ovde se svi slažu u jednom: nije bitno kako se kako zove, preziva, koji posao radi, u kom delu poluostrva živi. Ne pamti se, a toga ni u knjigama nema, da su se Luštičani tokom ratnih sukoba kroz istoriju gledali preko "mušice".

ZADUŽBINA TURSKOG PAŠE

U GOLIJSKOM selu Kazanci, na granici Crne Gore i Republike Srpske, Osman-paša Kazanac je naredio da se sazidaju dve zadužbine, crkva i džamija, s tim da džamija ima dva verska znamenja. U podnožju minareta uzidan je krst od tesanog kamena. Time je želeo da pomiri dve vere kojima je pripadao: pravoslavnoj po rođenju i islamskoj po životu.

- To je poruka i onima koji su skinuli krst sa kule u Podgorici. Hrišćansko znamenje na kuli postavljeno je posle oslobođenja Podgorice od Turaka. Osmanlije su na ove prostore došle kao osvajači - kaže prota Miodrag Todorović. - To bi naša braća Bošnjaci trebalo da cene. Kada smo se oslobodili na vrhu Sat-kule zasvetleo je krst kao simbol slobode hrišćana.