Zbog greške suda ceh 54.000 evra

EVROPSKI sud za ljudska prava u Strazburu doneo je odluku da država Crna Gora mora da isplati 54.223 evra svojim državljanima Ireni Radunović, Veselinu Neneziću i Ivanu Gajeviću, jer im nije obezbedila pravo na pravično suđenje. Njih troje su nakon gubitka posla u Ambasadi SAD u Podgorici, tražili suđenje, što im vlasti u Crnoj Gori nisu dozvolile. Njihove žalbe išle su od Osnovnog, preko Višeg do Ustavnog suda. Međutim, pokrenuti postupci trajali su predugo, pa su dve žalbe odbijene nakon dve godine, a jedna je još u toku. Sud u Strazburu je procenio da je njima uskraćeno pravo iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, koje kaže da svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom.

Za poslednjih osam godina, Crna Gora je po presudama i poravnanjima Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, isplatila gotovo 800.000 evra. To je, ipak, tek početak plaćanja propusta domaćih sudova. Milionske odštete se mogu očekivati u postupcima koje vode bivši radnici fabrike "Radoje Dakić" koji u Strazburu vode proces protiv Crne Gore zbog neisplaćenih otpremnina.

Sud u Strazburu je nedavno doneo presudu u korist petorice bivših radnika fabrike "Radoje Dakić" i dosudio da im se isplati oko 217.300 evra na ime neisplaćenih 77 mesečnih zarada, a dobili su i po 2.000 evra kao naknadu štete. Sudu u Strazburu obratilo se još 369 radnika te fabrike.

Ukoliko bi njihov primer sledili i ostali, država bi mogla doći u situaciju da isplati više od 80 miliona evra! Vlasni podgoričkog preduzeća IPS Risto Drekalović pokrenuo je svojevremeno postupak pred Evropskim sudom zato što mu je bivši gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša 2005. godine stopirao gradnju velikog trgovačkog centra na Starom aerodromu.

Ovaj slučaj su istraživali novinari Centra za istraživačko novinarstvo i došli do podatka da ukoliko Drekalović dobije slučaj, odšteta bi mogla biti milionska! Kako navode istraživači, do sada je u 25 predmeta pred tim sudom konstatovana povreda nekog prava od strane državnih organa Crne Gore.

Zastupnica Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu Valentina Pavličić, nedavno je saopštila da su crnogorski sudovi u poslednjih nekoliko godina mnogo uradili na ažurnosti. To, ipak, i dalje treba unapređivati, naročito u predmetima "hitne prirode" kao i u onima na kojima radi javna uprava.

Sud u Strazburu je, od 2014. godine, odbacio više od 1.000 predstavki protiv Crne Gore, a pred Sudom su trenutno 133 predmeta, koji se uglavnom odnose na navodna kršenja prava na pravično suđenje, poštovanje privatnog i porodičnog života i slobodu izražavanja.

U VRHU

NEDAVNO je objavljeno da je Crna Gora, u odnosu na broj stanovnika, među pet država sa najviše tužbi pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Pored građana Crne Gore, pravdu u Strazburu najčešće traže i stanovnici Mađarske, Rumunije, Jermenije i Moldavije, a najmanje tužbi sud je dobio iz Irske, Danske i Velike Britanije.