KOMENTAR: Čardak

ULASKOM u novu, vrelu fazu, odužene krize, izvesno sa najtežim iskušenjima od izdvajanja u samostalnu državu pre dve i po decenije, Makedonija je ponovo na surovom ispitu.

Odlagani i u partnerskim relacijama sa nezaobilaznim Zapadom kao mentorom i pokroviteljem, blagovremeno nerešavani zadaci na domaćem terenu stižu za rešavanje ponovo u nedoba. U kovitlacu političkih (zlo)upotreba naroda u najnovijim preispitivanjima osnova za "odbranu države" sa svih strana, u teško sagledivom etničkom mozaiku, uz nedoslednu savetodavnu pomoć spolja, opasnosti uličnog razrešenja makedonskog Gordijevog čvora lebde kao surova realnost.

U svetlu najnovije odluke šefa države Đorđa Ivanova da "popravnim" rezom isključi mogućnost inoviranog makedonsko-albanskog pakta, novi mandatar je na čekanju.

Prevashodno zbog nerešenog starog spora oko imena države, pomešanih i dozirano odstupničkim odlaganjem domaćih zadataka, skrajnuta od evroatlantskih integracija, Makedonija je u neizvesnosti balkanske čekaonice još od 2005. od kada je kandidat za članstvo u EU. No, bez dodeljenog datuma za početak pristupnih pregovora. Kao provereni partner, Makedonija je već stari saradnik NATO u Partnerstvu za mir redovno participirajući u vojnim mirovnim misijama. I za ovo članstvo je, međutim, na oduženom čekanju.

Poput čardaka ni na zemlji ni na nebu, ovogodišnje vruće "makedonsko proleće" uličnim protestima otvorila je makedonska desničarska patriotska "građanska inicijativa" branilaca "Zajedničke Makedonije". U zemlji gde trenutno realno opasno lebdi strah od posledica, i koja je u pravom ćorsokaku, dobro je bar što druga strana za sada poziva na uzdržanost. Za sada...