Tužbalice leče dušu

Pesme bola, patnje, čiji stihovi cepaju dušu - tužbalice, čudom nekim opstaju na crnogorskom kamenu. Da nije onih poput Batrića Baja Srdanovića iz sela Kosorići kod Šavnika, ko zna da li bi tužbalice živele i u 21. veku. Ovako, ispod njegovog oštrog pera izleću stihovi koji puštaju suze, zaustavljaju srce u grudima, prenose se u duše familija u crno zavijenih.

Nema žalosti bez tužbalice, a taj narodni običaj bez tananog ženskog glasa i nije bio obred. Ostale su zapamćene čuvene tužilice poput Jele Mrvaljivić iz nikšićkog naselja Kočani, ili Mare Perović iz drobnjačkog sela Tušina, o kojima se i danas pripoveda.

- Nije lako pisati tužbalice u desetercu, jer se mora vešto obraditi i rimovati tuga za pokojnikom. Teško je to raditi posle barda Radovana Bećirovića Trebješkog, ali je vreme i za mene majstorsko rešeto. Dođu ljudi u dubokom bolu da im napišem pesmu o umrlom, i na kraju odu zadovoljni. Moji stihovi kao da deluju lekovito, pa se ljudi nekako osokole. Posebno oni čije porodice su pogađale tragične smrti - priča za "Novosti" Srdanović. - Tužbalice traju u svakom vremenu, iako ih ovo današnje najviše gazi. Mladi ljudi ne znaju da je to narodno blago, deo običaja koje smo nasledili od predaka.

Pisao je Bajo o vremenima prošlim, istorijskim događajima, i junacima, ali i herojima novog vremena, poput pogibije novinara Duška Jovanovića.

- Tužbalice čuvaju od zaborava našu vekovnu tradiciju, uprkos tome što boli tuga za izgubljenim. Njihove zapisane reči traju duže od ljudi. Tužbalice su besmrtne, pa iako nam mnogo toga izmiče, one opstaju. Mnoge tužilice, heroine, zaslužuju da se stave u red crnogorskih heroina, jer su sačuvale srpsku baštinu - dodaje Srdanović.

Priča naš sagovornik da je pisao o porodičnim tragedijama, izgubljenim jedincima, naprasnim smrtima, poginulima u ratovima, nerođenoj deci.

- Svima činim da bude lakše u bolu. Ucviljenim majkama posebno, jer od bola za izgubljenom decom nema veće patnje. Iako i lično proživljavam njihovu dramu, dok pišem pokušavam da im koliko-toliko olakšam muku koja ih je zadesila i prizovem snagu - kaže Srdanović. Leleci strašni da srce pukne, a tužbalice seku ječe nego mač.

KNjIGA

Knjiga "Muke života Baja Kosorića" sačuvaće od zaborava stihove koji se još mogu čuti prilikom sahrana u durmitorskom kraju.

JUNACI

Kosorići vuci gorski, gromobrani crnogorski,

I čuvene Herceg Bosne, i sve bratske zemlje naše.

Imena su vaša slavna, kolijevka što vi dala,

Srpskog roda i plemena, da se diči kroz vremena,

Takvih ljudi i junaka, i vojvoda iz Drobnjaka..."