Plate crnogorske, a cene evropske

NIVO cena hrane i pića u Crnoj Gori prema poslednjim analizama Evropskog statističkog zavoda su 75 odsto proseka Evropske unije (EU). Isti odnos cena je i u Bosni i Hercegovini, dok je u Hrvatskoj 90, Srbiji 70, a u Makedoniji 58 od proseka, navodi Evrostat u izveštaju.

Namirnice su najskuplje u Danskoj, gde su cene čak 43 procenta više u odnosu na evropski prosek. Najjeftinija članica EU je Poljska gde su cene tih proizvoda 39 procenata ispod evropskog proseka.

Za osnovne namirnice, hleb, žitarice i mleko, najviše novca posmatrano u okviru EU takođe treba izdvojiti u Norveškoj, dok su ti proizvodi najjeftiniji u Poljskoj i Makedoniji. U ostalim državama ovog regiona koje uključuju Crnu Goru, BiH, Srbiju, Albaniju, taj nivo vrednosti za tu grupu proizvoda je približno isti.

U drugoj kategoriji su ulje i mast, zatim voće, povrće. Prema toj analizi evropskog zavoda je da su ulje i masti u Crnoj Gori 102 odsto od proseka, voće i povrće 76, a ostala hrana 95 odsto evropskog proseka.

- Jedina država u regionu skuplja od Crne Gore, kada su u pitanju voće, povrće, hleb, masti i ulja, jeste Hrvatska. Cene mesa, ribe, jaja, sira približno su iste u zemljama regiona - naglašeno je u istraživanju Evrostata.

To je zvanična statistika. Realnost je da je prosečna zarada u Crnoj Gori 502, a potrošačka korpa preko 800 evra. Tržište je slobodno.

- Kod nas nije mnogo važan odnos ponude i tražnje. Tržište je liberalno, što znači da trgovci slobodno formiraju cene. Uvereni smo da ima prostora da cene budu niže od trenutnih, ali trgovcima su "odvezane ruke" pa formiraju cene, onako kako oni žele, prokomentarisali su u Centru za zaštitu potrošača.

Više puta čuo se i stav da su trgovačke marže previsoke, pa su cene mnogih proizvoda veće od onih u Evropi.

- Na putu od proizvođača do kupca roba prolazi kroz ruke dobavljača, distributera, trgovca. Svako od njih uzima deo zarade. Najveći komad ostaje trgovcu kroz tzv. marže, odnosno razliku između nabavne i prodajne cene. Tako ona na domaće prehrambene proizvode iznosi i do 20 odsto. Za uvezene je skoro 30 odsto. Na obuću i odeću su i mnogo veće, pokazalo je jedno od istraživanja Privredne komore u kome se dodaje da se tokom akcija i sniženja prehrambeni proizvodi mogu kupiti i 50 odsto jeftinije, a odeća i obuća čak sa popustom i do 70 procenata, što ukazuje, kako su rekli, da cene mogu biti niže.

Često se čuje i ocena da su plate crnogorske, a cene evropske. Na to, najčešće su, skretali pažnju iz Unije slobodnih sindikata. Kao odgovor na najavljena poskupljenja, ali i Vladine mere štednje, organizovali su više puta i proteste. Poslednji krajem decembra, kada su usvojeni predlozi o smanjenju dela socijala, ali i povećanju akciza na gorivo.

- Povećanje cena goriva "povuče" za sobom talas poskupljenja i ostalih proizvoda i usluga. Vlada mora kreirati mere koje će štititi zaposlene u Crnoj Gori, a mi smo više puta kazali da treba oporezovati luksuz, oduzeti imovinu stečenu kriminalom - kratko je poručio Srđa Keković, generalni sekretar Unije slobodnih sindikata.

SKUPLjE ZBOG MARŽI

U trgovinama nerado pričaju o maržama, ali uveravaju da su one za hranu na najnižem nivou, dok su marže na luksuznu robu visoke.

- Za jedan trgovački lanac osim nabavke, pravilnog skladištenja, distribucije, velikog broja radnika, održavanja objekata, marketa, i mnogi drugi faktori utiču na formiranje cena - rečeno nam je u jednoj od većih trgovina u Podgorici.